Немачка историчарка и професорка: Сарајево постаје муслимански град

Историчарка и професорка на Лудвиг-Максмилијан Универзитету у Мингену, Мари-Жанин Чалић, у свом најновијем чланку за „Zeit Geschichte“, историјски магазин лево-либералног недељника „Die Zeite“ осврнула на мултирелигијску и мултиетничку традицију Сарајева, преноси Deutsche Welle.

У прегледу историје у којем објашњава традицију присуства разних верских група на подручју данашње БиХ, Чалић највише простора даје објашњавању односа верских заједница, али и односа према држави.

Историчарла Мари-Жанин Чалић закључује како се Сарајево опрашта од своје мултирелигијске традиције која ће остати препознатљива само по споменицима.

„У Југославији се жене нису смјеле покривати“

У тексту насловљеном „Југословенско сломљено срце“, при чему се мисли на Сарајево, Чалић, која важи за један од најважнијих ауторитета у Немачкој када је у питању историја југословенског простора, између осталог указује и на положај ислама у Југославији.

– У Југославији је владала верска слобода, међутим, прекривање жена – као и у Турској – било је забрањено. Све док се исламска заједница понашала лојално према држави, смела се, као и све друге верске заједнице, слободно развијати – наводи се у тексту.

Историјски рез у том смислу је, како се надаље наводи, донео рат у деведесетим, али се указује и на постојања происламских политичких тенденција и пре избијања рата те активизма појединаца који су деловали у том смеру.

– Један од њих, правник Алија Изетбеговић, саставио је 1970. године тајну „Исламску декларацију“ у којој је тражио централистички вођену панисламску државу „;од Марока до Индонезије, од Африке до Средње Азије“. У њој би требали владати „исламски поредак и начин живота“.

Суд га је 1983. године, заједно с његовим сарадницима, осудио на вишегодишњу казну затвора. Судије су захтеве за увођењем шеријата, покривањем жена и забраном верских „мешовитих бракова“ оценили као напад на начело „братства и јединства“.

Осим тога, Изетбеговић је одржавао контакте с иранским режимом ајатолаха Хомеинија.

Улога СДА

У наставку текста Чалић објашњава како је почетком деведесетих и распада Југославије Изетбеговић основао странку која је победила на првим изборима и допринела јачању ислама у земљи.

„Странка демократске акције (СДА) била је у уској вези са Исламском заједницом. Обје су настојале ојачати бошњачку нацију путем реисламизације. Муслимански верски службеници проповедали су да се верници морају придржавати рамазанског поста, забране алкохола, читања Курана и верског одгоја. Тражили су и да се жене покривају те су забрањивали верске „мешовите бракове“ – истиче она.

Када је Исламска заједница 1990. године, уз помоћ СДА, посветила светиште Ајватовица, биле су присутне и зелене заставе са арапским натписима и потпуно покривене жене. Ајватовица је данас највеће муслиманско светиште у Европи, пише Чалић.

Ауторка у наставку текста пише о јачању утицаја земаља с разним струјама које владају унутар ислама на БиХ. Те разне струје како се наводи су и унутар БиХ наставиле с међусобним ривалитетима.

Разнолико Сарајево умире

На крају текста се закључује како су се „разноликост и толеранција“ Сарајева изгубили током рата и како је већина становника српске и хрватске националности побегла из града током или након борби.

„Сарајево се национализује бошњачко-муслиманском смислу. Проживљено насиље учинило је људе свеснијим њихове етничко-религијске припадности или им је такав идентитет уопште тек наметнуло. Данас се већина становника креће готово искључиво у кругу припадника властите етничке групе. У свакодневици провођене традиције уређеног суживота и међусобног суседства изгубиле су на важности. Само мањина још негује стару навику посећивања комшија друге вере за њихове празнике“ – пише она.

Цалиц примећује како активно декларисање припадности исламу и верска пракса у јавном животу у међувремену играју велику улогу и како је „Исламска декларација“ поновно објављена „уз помоћ пореских средстава“. Како се наводи, „многим секуларно настројеним Бошњацима то се не свиђа“.

Та атмосфера истовремено привлачи инвеститоре из исламских земаља којима буђење ислама представља пословни модел. Помињу се и догађаји попут међународног сајма прехрамбених производа „Халал Експо Сарајево“.

Све то ауторку наводи на завршну примедбу.

„Сарајево је на путу да се претвори у бошњачко-муслимански град са панисламским призвуком. Његов некадашњи мултирелигијски карактер ускоро ће се моћи препознати само још на историјској културној баштини“ – закључује Чалић у свом тексту за „Die Zeit“.

РТРС/Дојче веле