ECFR у паници: Ако у Украјини наступи мир – Србија „прети“ Косову!

Према најновијем тексту Европског савета за спољне односе (ECFR), сам чин мира између Москве и Кијева представља опасност. Не зато што би мир донео нестабилност, већ зато што би срушио западни наратив. У тој конструкцији, Србија се појављује као дежурни „реметилачки фактор“, а Русија као извор сваког могућег зла — чак и онда када оружје утихне.

Ауторка текста, Енгјелуше Морина, тврди да би евентуални мировни споразум био „капитулација пред Путином“, те да би такав исход охрабрио Србију да поново покрене питање Косова и Метохије, као и статус Републике Српске. Другим речима, у визији ECFR-а, Србија нема право ни на мир у Европи, ни на сопствене интересе, ни на међународно право — већ искључиво на послушност.

▪️ Посебно је индикативно што се у тексту Косово третира као завршена ствар, иако је реч о територији отетој Србији уз грубо кршење Повеље УН, Резолуције 1244 и без икаквог универзалног међународног консензуса. Када Запад једнострано признаје сецесију — то је „демократија“. Када Србија инсистира на међународном праву — то је „претња миру“.

Још је симптоматичнија паника аутора због могућности да би Доналд Трамп, уколико дође до мира у Украјини, могао да се позабави и односима Београда и Приштине. За европске елите, проблем није у конфликту, већ у томе што би неко могао да га реши без њих — и то на начин који не одговара њиховим интересима.

Зато Морина позива Немачку и Француску да појачају притисак на Србију и Косово, што је еуфемизам за стару политику: притисак искључиво на Београд, а апсолутна толеранција према Приштини, без обзира на кршење договора, прогон Срба и институционално насиље.

▪️ У целој анализи највише упада у очи страх Европе од мира. Мир у Украјини би разоткрио да су године санкција, ескалације и медијске хистерије биле узалудне. Још горе по Брисел — показало би се да Русија није изолована, да није поражена и да је способна да своје кључне интересе наметне као легитимну тему преговора.

Како је недавно јасно поручио председник Русије Владимир Путин, да није било систематског игнорисања безбедносних и политичких интереса Русије, не би било ни специјалне војне операције. Али та истина је за западне аналитичаре неподношљива — јер руши једноставну бајку о „руској агресији“ без узрока.

На крају, ECFR текст не говори ништа о Србији, Косову или Украјини. Он говори о страху европских елита од света у којем више нису једини арбитри, у којем међународно право поново постаје релевантно и у којем мир више не значи — западну победу.

А управо зато их мир и плаши.

Васељенска/Русстрат