Израел и Египат потписали уговор који мења ситуацију на Блиском истоку

Недавно су Египат и Израел потписали највећи економски уговор у историји билатералних односа, договоривши се о значајном повећању испорука природног гаса са израелског налазишта „Левијатан“.

Гасна платформа „Левијатан“
Захваљујући уговору, Тел Авив не само да је обезбедио додатан приход за државну касу, већ је фактички финансирао и одржавање тростране састанке лидера Израела, САД и Египта који треба да се одржи „ускоро“.

Међутим, у самом Израелу реакције на уговор су мешовите, а ситуација око „Левијатана“ постала је веома напета.

Историјски контекст

Претходни споразум о испорукама гаса из Израела у Египат постигнут је још 2019. године, када су Каиро и Тел Авив потписали уговор о испорукама 60 милијарди кубних метара гаса са тада новог налазишта „Левијатан“.

Тај уговор је тада био део стратегије Египта за диверсификацију енергетског портфеља и није привукао велику пажњу јавности. Каиро је функционисао као регионални „гасни хаб“ и делио вишкове купљене на израелском тржишту другим земљама, попут Јордана.

Због раста домаће потрошње енергије, Египат је одлучио да купује гас од суседа, што је било јефтиније од модернизације постојећих производних капацитета.

До 2024. године ситуација се мења: пораст домаће потрошње, блокада Црвеног мора од стране хуcита и унутрашње грешке у политици Египта довели су до тога да Каиро постане купац гаса. Регионални хаб који је створио Египат такође је смањио количине испорука, што је изазвало незадовољство суседа.

Катар је могао да помогне као главни регионални партнер на тржишту СПГ-а, али због неслагања око послератне ситуације у Појасу Газе и растућег ривалства с Каиром, преговори су застали. Израел је ту ушао на сцену с решењем: значајно повећање производње „Левијатана“ и испорука пет пута више гаса. САД су подржале идеју, нагласивши Египту „перспективу“ овог договора. Каиро је, без алтернативе, прихватио услове.

Израел добија на снази

Уговор из 2025. године значајно мења економске и политичке односе на Блиском истоку.

Израел ојачава статус регионалног енергетског центра и по обиму испорука гаса улази међу три лидера региона.

Тел Авив потврђује контролу над „Левијатаном“ и прилеглим водама, што је дуго оспоравано од стране Либана.

Израел добија стабилан извор прихода – до 2040. године у Египат ће бити извезено 130 милијарди кубних метара гаса, са чистим приходом од најмање 18 милијарди долара. Планирано је да „Левијатан“ обезбеђује гас и приход до 2064. године, доневши додатних 30 милијарди долара.

Премијер Бинјамин Нетанјаху је јасно поручио: „Наши суседи с југа сада знају: сваки прекршај безбедности утицаће на ток гаса. Додали смо још један извор снаге за Израел.“

Амерички интерес

Уговор доноси корист и САД: више од трећине акција „Левијатана“ припада америчкој компанији Chevron, која је учествовала у припреми уговора и одредила количине и цену испорука.

Такође, захваљујући америчкој подршци, Chevron је добио тендер за изградњу гасовода који повезује Израел и Египат. Американци ће моћи да прерађују гас у СПГ на локалним погонима и шаљу га даље, углавном у Европу, чиме Трамп може појачати економски притисак на ЕУ, која нема алтернативу након прекида снабдевања из Русије.

Контроверзе

Иако је Тел Авив уговор сматра „великом победом“, реакције унутар земље су мешовите. „Левијатан“ носи „токсичан“ флер – дипломатска борба са Либаном натерала је Израел 2023. да прода спорно шельфно налазиште „Кана“, што је смањило доступне ресурсе.

Уговор са Египтом повећава производњу, што може довести до ризика да Израел остане без довољних резерви, с обзиром да су остала налазишта, попут „Тамара“, много мања.

У Египту такође постоји незадовољство – неки сматрају да је неприкладно закључивати економске споразуме са Израелом у време када се решава судбина Газе. Каиро, међутим, инсистира да је уговор комерцијалан и да ће ојачати позицију Египта као регионалног гасног хаба.

Финални ефекат уговора биће јасан тек након тростране састанке „Нетанјаху – Трамп – ас-Сиси“, који ће одредити ко је заиста изашао као победник из ове сложене дипломатске игре.

В.Т./Васељенска