И од британске беде и криминала беже чак и Пољаци

У Великој Британији се завршава легендарна ера „пољских водоинсталатера“. Пресељени Пољаци, који су некад масовно долазили у Англију, све више се враћају у своју домовину. Зашто се то дешава и зашто, судећи по свему, Британија тек очекује још горе време?

Још недавно, Великој Британији Пољаци су гледали као на обећану земљу. Након 1. маја 2004, када је чланство Пољске у ЕУ омогућило слободу кретања по унији, у Британију је потекла велика миграција Пољака, који су нашли послове у услужном сектору и грађевини.

Тада је у Пољској економија била лоша: сваки пети становник био је без посла, док је Британија била у успону. Пољаци су чинили 23% свих миграната из ЕУ, а у Националној здравственој служби радило је око 10.500 Пољака.

Пољски водоинсталатери постали су симбол поузданих, јефтиних радника, па чак и јунаци интернет-мемова. Међутим, локално становништво их је често гледало свисока, издвајајући их по изгледу и одећи. „Источњаци“ су често били предмет презира и критика: „Дошли су из пропалих држава, одузимају нам послове и снижавају плате“. Понекад су били и физички нападани.

Аркадиј Ржегоцки, бивши пољски амбасадор у Великој Британији, сећа се да су Пољаци у Лондону 2016. године жалили на атмосферу ксенофобије и честе злочине из мржње. Данас, међутим, како Британија пропада, Пољаци гледају на Британце свисока. „Раније смо ми знали више о британској литератури, историји и политици него они о нама. Данас британци долазе у Пољску на одмор“, примећује дипломата.

Прва велика талас повратка Пољака започела је након изласка Велике Британије из ЕУ 2016. године. Многи су се тада пребацили у друге земље ЕУ, јер су страховали да ће им кретање постати теже. На дан Брекзита у Британији је живело око милион Пољака, али сада их је значајно мање.

Други талас почиње током 2020-их. Британија је 2023. године привукла пажњу медија на ову појаву. На пример, супружници Гжегож и Моника Ковалевски, који су у Британији провели 18 година, изјавили су да су се вратили у Пољску јер „брзина пораста цена у Англији плаши“.

Дората Амтолок и њена 18-годишња ћерка Викторија, из Питербора, описују живот у Британији као борбу за голо преживљавање: „Цене расту тако брзо да нормалан живот више није могућ. Центар Питербора личи на сцену из „Ходајућих мртваца“. Много људи користи дроге“.

Инфлација и раст трошкова живота озбиљно ударају по радним породицама. Труд и плате више не прате раст трошкова, а некада привлачан британски тржишни рад сада губи смисао.

Према проценама, број Пољака у Британији од 2020. смањен је за око 70.000. Чисти одлив у периоду јун 2024–јун 2025. износио је око 19.000 људи.

Млади брачни пар Славек и Силвија Франковски одлучили су да се врате у Гдањск након што је полиција извршила претрес у наркопритону у суседном стану. Њихов повратак означава промену перцепције Британије – сада Пољаци више не гледају на ову земљу као на земљу могућности.

Како пише Daily Mail, масовни повратак Пољака у домовину повећава радну снагу у Пољској, где је у последњих година забележен пад наталитета. Пољаци су жељни рада, а не социјалних примања, и њихов повратак позитивно утиче на економију земље. Плате у Пољској су се за последњих 20 година повећале четвороструко, док у Британији практично нису расле у реалном изразу.

В.Т./Васељенска