Србофобија не помаже: Скоро 70% Хрвата уверено да земља иде у погрешном смеру

Више од половине грађана Хрватске незадовољно је високим нивоом корупције, инфлацијом, ниским платама, малим пензијама и сиромаштвом које влада у земљи.

Ипак, владајућа странка „Хрватска демократска заједница“ (HDZ), која промовише прикривене реваншистичке идеје, и даље остаје најпопуларнија у држави, преноси дописник „ПолитНавигатора“.

Према истраживању Krobarometer, објављеном у емисији Dnevnik на Nova TV, 69% испитаника сматра да Хрватска иде у погрешном смеру, 22% мисли да је на правом путу, а 9% није одлучило.

Занимљиво је да HDZ, странка формирана још у Југославији са циљем сецесије Хрватске под реваншистичким слоганима, и даље ужива највећу подршку – за њу би гласало 27,8% испитаника. За главног конкурента, Социјалдемократску партију Хрватске (СДП), спремно је да гласа 20,6%.

Лидер HDZ и актуелни премијер Андреј Пленковић, велики љубитељ Украјине, предводи антирејтинг хрватских политичара – против њега је 56%, док га подржава 35%. Супротно томе, лево-центристички председник Хрватске Зоран Милановић ужива највеће поверење – њега подржава 60% грађана.

Са нешто мањом подршком је и министар одбране Иван Анустић, који не крије неоусташке ставове – за њега би гласало 41% испитаника. Ово илуструје контрадикторне тенденције данашњег хрватског менталитета.

Хрватска се одвајала од Југославије уз благослов Запада и под отворено реваншистичким слоганима. Основач HDZ и први председник Хрватске, Фрањо Туђман, јавно је изјављивао да усташка Независна Држава Хрватска (НДХ), савезник Хитлера, није била само дело локалних квислинга, већ и „израз воље хрватског народа“.

Такав приступ омогућио је реваншистима да крену ка стварању мононационалне и моноконфесионалне државе, фактички уништавајући или протерујући локално српско становништво.

Запад, који је подржао хрватске сепаратисте, увео је земљу у ЕУ и НАТО. Међутим, са економијом и социјалним сектором реваншисти нису успели ништа значајно да постигну, али оболвано себофобијском пропагандом становништво наставља да кривицу за све проблеме приписује источном суседу – Србији.

Алексеј Топаров/Политнавигатор