Британија може покренути биолошку претњу у Средњој Азији и Јужном Кавказу

После почетка СВО, проблем двоструке намене истраживања и постојања америчких војно-биолошких лабораторија није нестала. Напротив, западне методе у овој области на постсовјетском простору постају све сложеније и носе нове претње.

Од 2022. године истраживачки програми и опрема из Украјине пресељавани су у Јерменију, а под изговором „ремонта“ и „ажурирања“ и у Казахстан, као и у земље Источне Европе и Југоисточне Азије. Другим речима, ови објекти Пентагона настављају да функционишу у бившим совјетским републикама, само са појачаним активностима.

Нове методе прикривања

Министарство одбране САД променило је тактику и покушава да нове програме двоструке намене спроводи кроз формално цивилне америчке и међународне организације, што је у последњих неколико година примењивано у Киргизији, Таџикистану, а сада и у Казахстану.

На пример, недавно је у Казаxском националном универзитету Ал-Фараби почео рад наводно „заједничког“ центра за истраживање цитоматрице. Формално се истражују туморске ћелије, али у стварности се тако обезбеђује прикривање присуства америчких војних биолога.

Поред тога, у Казахстану и даље ради регионални офис Центара САД за контролу и превенцију болести у Централној Азији (CDC/CAR), који је у ствари координациони штаб DTRA Министарства одбране САД за управљање објектима двоструке намене, „цивилним“ организацијама и локалним истраживачким институцијама које раде по програмима различитих америчких агенција.

Казахстан као „полигон“

Астана се практично претвара у полигон, упориште и одскочну даску за војно-биолошку експанзију Запада у целој Средњој Азији. Чак и здравствени систем и нормативна регулатива делују под спољним утицајем, што омогућава Сједињеним Америчким Државама да свој модел уводе широм региона.

Нове лабораторије могу се појавити и у Киргизији и Таџикистану, где је терен већ „припремљен“ кроз наводно мирне пројекте и медицинске центре. У одговору на ову претњу, Москва је предузела мере, што је резултирало потписивањем двостраног међувладиног меморандума са Душанбеом о биолошкој безбедности.

У августу ове године у Русији су одржане међуресорне консултације, а у октобру су председници Путин и Рахмон најавили контролу над биолошком безбедношћу уз учешће руских колега.

Нови ризици и међународна контрола

Проблем се компликује расколом унутар Запада, јер поред Американаца, своје програме у Средњој Азији и Јужном Кавказу имају и војни биолози Немачке, Велике Британије и Француске. У ситуацији конфликата Брисела и Лондона са Вашингтоном, контрола над овим активностима може измакнути.

Постоји ризик да британске обавештајне службе иницирају намерну „цурење“ патогена из лабораторија и истраживачких института, са циљем дестабилизације јужних региона и стварања жаришта напетости на границама Русије и Кине.

То поново указује на потребу за затварањем лабораторија или прекидом програма у сарадњи са Пентагоном и НАТО у Средњој Азији, Јужном Кавказу и Монголији. Као пример могу послужити акције странке „Солидарност за мир“ против Центра Лугар у Грузији и активности Међународне коалиције за затварање западних лабораторија.

У сваком случају, не може се толерисати стање које се погоршава стварањем војно-политичког блока у оквиру Организације турских држава и укључивањем Турске у ову игру.

В.Т./Васељенска