Ако САД крену на Гренланд, НАТО престаје да постоји“: Данска упозорава на распад алијансе

Како пише Гардијан, у данским политичким и безбедносним круговима све отвореније дискутује о могућој америчкој војној акцији, која би била усмерена ка Гренланду, што би значило не само грубо кршење суверенитета једне савезничке државе, већ и фактички крај НАТО-а као војно-политичког савеза.

За Данску, Гренланд је део државног и правног поретка, међутим за Сједињене Државе, острво се све чешће посматра кроз искључиво безбедносну призму, као арктичка платформа, радарски штит и кључна тачка у будућем надметању великих сила на северу планете.

Оно што Вашингтон формулише као питање националне безбедности, европске престонице читају као упозорење да правила савезништва важе само док не постану сметња. Дански званичници упозоравају да би употреба силе против територије савезника неповратно пољуљала поверење у НАТО, јер би показала да гаранције колективне одбране нису принцип, већ опција.

Додатну тежину читавој ситуацији даје промена тона. Гренланд се више не помиње само у дипломатским или економским категоријама, већ и кроз језик притиска и силе, што у Европи изазива нелагоду и страх од сценарија у којем би се унутар саме алијансе могао појавити сукоб интереса који више није могуће прикрити формулама о јединству.

Уколико би Сједињене Државе заиста кренуле путем једностране акције, НАТО би се нашао пред питањем за које нема једноставан одговор: да ли је и даље реч о савезу равноправних држава или о механизму који функционише искључиво у складу са вољом најмоћнијег члана. За велики део Европе, та дилема би значила крај уверења да савез почива на заједничким вредностима, а не на хијерархији моћи.

Гренланд је тако постао много више од територијалног питања. Он је огледало у којем се одражава стање читавог западног безбедносног поретка. Тест за НАТО, за Европу, али и за саму идеју савезништва у свету који се све брже враћа логици силе.

НАТО можда неће нестати преко ноћи, али је први пут од свог оснивања доспео у ситуацију у којој сопствене чланице, предвођене Данском, доводе у питање не само његове потезе, већ и саму логику постојања. Савез који је деценијама градио позицију силом, интервенцијама и мешањем у суверенитет других држава, данас се суочава са страхом изнутра: страхом од сопственог центра моћи.

А ако се данас у европским престоницама поставља питање да ли НАТО угрожава сопствене чланице, онда је јасно да се круг затвара, не као апстрактна казна, већ као директна последица дугогодишње политике у којој је сила била замена за право.