Отказивање као признање неуспеха: после великих најавa и снежних „акција“, блокадери без скупа у Новом Саду

Након вишедневног помпезног најављивања, позива и драматичних порука на друштвеним мрежама, протест заказан за 17. јануар у Новом Саду је отказан. Званично објашњење сведено је на изговор да ће „разлози бити накнадно саопштени“, али је већ на први поглед јасно да прави разлог лежи у изостанку очекиваног одзива и слабом интересовању јавности.

Овај сценарио већ је виђен. Амбициозне најаве и пажљиво конструисана слика масовности у интернет простору требало је да створе утисак снаге и ширине подршке. Међутим, када је постало јасно да тај утисак нема упориште на терену, уследило је повлачење. У том контексту, отказивање протеста делује као свестан потез чији је циљ да се прикрије чињеница да позив није наишао на масовни одзив.

Посебно је упадљиво што организатори нису понудили јасно и недвосмислено образложење, нити су преузели одговорност за неуспех мобилизације. Уместо тога, остављен је простор за накнадна оправдања, уобичајене политичке флоскуле и пребацивање одговорности, што је већ добро познат механизам у ситуацијама када изостане подршка.

Овакви потези не остављају утисак снаге, већ напротив потврђују утисак да је реч о покрету чија је енергија исцрпљена. Јавност све јасније препознаје разлику између привидне подршке која се гради кроз интернет простор и стварног расположења грађана. Када ни интензивно „пумпање“ порука више не може да надомести недостатак људи на улици, остаје само један излаз – отказивање.

Отказани скуп у Новом Саду тако постаје још један показатељ јаза између медијски конструисане слике и реалности, у којој се показује да без стварне подршке нема ни притиска, ни политичке тежине.