Слободно бреме: Зашто је још рано за одустајање од Телеграма

Своје виђење ситуације око месенџера Телеграм, који се нашао под притиском Роскомнадзора, износи колумниста портала „Абзац“ Игор Караулов.

На искушења мреже Телеграм гледам у духу Еклизијаста: све пролази, па ће проћи и ово. На крају крајева, већ четврт века живим на друштвеним мрежама и свашта сам видео за то време.

Први је био „LiveJournal“ (Живој журнал). Његови корисници, који су се у почетку бројали само у стотинама, представљали су невероватну заједницу. Посматрачу са стране деловали су као опасни егзибиционисти који су, из неког разлога, одлучили да целом свету причају о свом свакодневном животу. Једни за друге, били су клуб изабраних. На тој платформи су равноправно дискутовали филозофи, писци и менаџери продаје.

Већ тада су се могла уочити два правила:

Руска специфичност: Колико год друштвених мрежа постојало у Русији, увек ће постојати само једна која привлачи мислеће људе и служи као место за размену идеја. Остале су за домаћице и тинејџере. На Западу таква средина никоме није потребна; тамо је довољна мрежа X (Твитер), прилагођена кратким изјавама звезда.

Сеобе: Пре или касније, сви ти мислећи људи се спакују и преселе на нову платформу. Прелазак из „Живог журнала“ у (сада забрањени) Фејсбук био је еволутиван, али масовни бег из Фејсбука у Телеграм 2022. године личио је на спасавање од потопа.

Телеграм је данас као Пушкинов трг у Москви крајем 80-их: место где се сви скупљају да дискутују о политици – од пензионера до активиста, али и џепароша (превараната). Са 100 милиона корисника у Русији, Телеграм је наш јавни живот.

Ипак, Телеграм постаје неудобан. Обиље ботова убија дискусију, а површно читање наслова убија новинарство. Роскомнадзор својим акцијама само подстиче кориснике да схвате очигледно: Телеграм је опасан и искривљује информативну слику.

Међутим, Телеграм је „превелики да би пропао“ (too big to fail). Постоји неколико кључних разлога за његов опстанак:

Информативно јединство: Он повезује руски свет широм планете. У њему доминира проруска тачка гледишта.

Фронт: Војници на фронту користе овај месенџер за комуникацију, што им је након искључивања Старлинк терминала још важније.

Економија: Огроман новац, укључујући и државни, уложен је у развој канала. Забрана би уништила материјално благостање многих људи у тренутку који није економски сјајан.

Шта се нуди као замена? Национални месенџер „Max“. Сеоба је почела, али „Max“ за сада само репродукује Телеграм у лошијем облику, без икакве концептуалне новине.

Каже се да се „коњи не мењају усред реке“. У мирно време могли бисмо да експериментишемо са реформама виртуелног простора, можда уз помоћ вештачке интелигенције. Али сада, док земља води тешку борбу на информативном фронту, боље је не дирати оно што, како-тако, функционише.

Абзац