Српски народ је жељан мира: Свечана церемонија у Орашцу поводом Дана државности

Државна свечаност поводом обележавања Дана државности Србије одржава се данас код споменика вожду Карађорђу у Орашцу, где је пре 222 године на Сретење подигнут Први српски устанак.

Свечаност је почела служењем помена код споменика вожду Карађорђу у Орашцу, где је пре 222 године на Сретење подигнут Први српски устанак.

Церемонију предводи премијер Србије Ђуро Мацут који је положио венце на споменик заједно са председником Владе Републике Српске Савом Минићем.

Мацут: Само заједно и кроз дијалог можемо очувати мир којег је српски народ жељан

Премијер Србије Ђуро Мацут поручио је да Сретење представља буђење националног духа и јединства Срба и поручио да љубав према отаџбини мора надмашити све разлике које постоје, да само заједно, кроз дијалог се може очувати и развити држава, као и да је мир, којег је српски народ жељан, основ свега.

Мацут је, обраћајући се на државној церемонији, казао да то место на којем је вожд Карађорђе започео Први српски устанак 1804. године, симболизује јединство.

„Сећамо се тренутака када је српски народ, кроз векове, показао историјску храброст и када је под вођством вожда Карађорђа кренуо путем очувања и ослобођења наше земље“, указао је Мацут.

Истакао је да нас историја учи да ко не познаје и не цени своје корене, тешко може да разуме свој пут.

„Наша срца данас куцају заједно са свим Србима где год они били, на свим местима где се чује наш језик, чува наша традиција и сећање на наше претке“, нагласио је премијер Србије.

Према његовим речима, када је у време Милоша Обреновића, донет Сретењски устав, већ је било јасно да наша државност никад није била подразумевана, већ изборена. Мацут наводи да је тиме остављен завет целом српском народу да чува отаџбину коју су јој оставили преци.

Премијер је навео да се Сретењем није десило само буђење националног духа и јединства, већ да су захваљујући једном од најслободоумнијих устава – Сретењским уставом донетим 1835. године, постављени темељи модерне државе и функционисања државних органа.

„Зато данас, заједно са нашом браћом из Републике Српске и нашим народом где год он живео, обележавамо национални празник на који смо поносни и који ћемо увек чувати, као што чувамо своје огњиште“, казао је Мацут.

Поручио је да је Србија данас јака држава која иде напред и развија се.

„Наша економија расте, а захваљујући свим спроведеним реформама, грађани имају више прилика за посао и образовање. Пензије и плате су највише у историји. Захваљујући томе, очекују нас још боља времена“, нагласио је Мацут.

Према његовим речима, снага Србије огледа се у људима који вредно раде, локалним заједницама које напредују и младима који својом енергијом и знањем граде будућност. О томе, како каже, најбоље говоре остварени резултати.

„Посебно желим да се обратим младима. Ви сте носиоци будућности, стуб наше отаџбине и снага која ће увек држати Србију усправном и неће дозволити да јој било ко одузме слободу и понос. Разлике међу нама постоје и то је природно, али љубав према отаџбини мора надмашити све разлике“, указао је премијер.

Само када заједно, кроз дијалог, поштовање и заједничке вредности, градимо мостове разумевања, како је истакао Мацут, можемо очувати и развијати своју државу.

Премијер је нагласио да је мир основ свега и оценио да је наш народ жељан мира, упутивши позив свим грађанима да, из љубави према Србији, увек буду сложни, храбри и поносни.

„Такође, велико хвала свим глумцима и војном оркестру који традиционално за овај дан припреме садржајан програм који нас подсети на важност сталног учења о нашој историји! Ви сте чувари српског наслеђа и наше традиције. Хвала вам на томе! Нека наша Србија буде светионик за све генерације, а заједништво са свим Србима широм света наша снага. Живела Србија! Живела Република Српска“, поручио је Мацут.

У оквиру церемоније која је почела поменом за пале устанике који је служио архиепископ крагујевачки и митрополит шумадијски Јован, интонирана је химна „Боже правде“, а одржава се и пригодан културно-уметнички програм.

Церемонији у Орашцу присутвују министри у Влади Србије, председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, политички представници српског народа у Црној Гори и Северној Македонији, амбасадори и војни аташеи страних држава у Србији, као и велики број грађана.

Поводом обележавања Дана државности Републике Србије, припадници Гарде Војске Србије извели су почасну артиљеријску паљбу са Савског платоа на Калемегдану у Београду, са 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа.

Обележавање Дана државности Србије одржано је јуче у Вишеграду у манастиру Добрун где је служен парастос погинулим борцима Војске Републике Српске и положени су венци и цвеће на споменик вожду Карађорђу.

Венци и цвеће положени су и на Централни споменик погинулим борцима Војске Републике Српске на Градском тргу у Вишеграду.

Заједничко обележавање Сретења у Србији и Републици Српској утврђено је Декларацијом о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа донесеној на Свесрпском сабору у Београду 2024. године.

На Сретење 1804. године, група истакнутијих Срба, народних првака, њих приближно 300, већином из тог дела Шумадије, а делом и из других делова тадашњег Београдског пашалука, односно формално Смедеревског, изабрала је Ђорђа Петровића познатог као Карађорђа за вожда.

Сретењски устав и правни сукоб са Европом

Први, краткотрајни устав Кнежевине Србије донет је на Сретење 1835. године, а уставописцу Димитрију Давидовићу узори су били одговарајући правни споменици Француске, односно Белгије.

Давидовићев устав био је, формално, на снази свега 55 дана, а околне силе одмах су се супротставиле таквом уставном устројству јер већина земаља ондашње Европе није ни имала уставе, па ни Аустрија и Русија.

Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, а као државни празник у Републици Србији обновљен је 10. јула 2001, а слави се од 15. фебруара 2002. године.

Ове године због обележавања Дан државности, који се у Србији иначе празнује 15. и 16. фебруара, биће нерадна три дана, с обзиром да Сретење пада у недељу.

ИН4С