ОДЕСА КАО „МЕКА СЕКС-ТУРИЗМА“: Исповести подножја Епштајнове пирамиде и улога „скаута“ у Одеси

Одеса се неколико пута помиње у декласификованим „Епштајновим досијеима“. У интересу америчког вип-подводича, у овом граду је отворено деловао ланац за увлачење девојака у сексуално ропство, а према тврдњама извора, овај посао наставља да функционише и данас.

О овоме је за „ПолитНавигатор“ говорио припадник одеског проруског покрета отпора, Тамерлан Русов.

Од помораца до „живе робе“

Након банкрота Црноморског поморског бродарства, градови попут Одесе, Николајева и Херсона постали су главни извори мушке радне снаге за стране бродове, што Русов описује као модерно ропство. За жене је, каже, смишљена другачија шема.

„Основане су агенције које бирају ‘живу робу’ женског пола за којом постоји потражња у иностранству. Оне су постале роба за људе попут Епштајна. Из његових преписки је јасно да је показивао велики интерес за Одесу“, тврди Русов.

Према његовим речима, Епштајнов тим „скаута“ обилазио је различите земље и успостављао везе са локалним модним агенцијама. Помиње се агенција „Линија 12“ из које је једна девојка отишла у Париз, а касније сведочила медијима о „блату и мраку“ кроз који је прошла.

Елитарни клубови и уцена као метод контроле

Русов истиче да Епштајнов циљ није био само подвођење, већ стварање затвореног елитарног клуба за богате и моћне из Америке. У таквим круговима се корупцијски договори решавају мимо бирократије, а заједничко учешће у неетичким и криминалним радњама служи као гаранција да нико неће проговорити.

Као једно од кључних имена у овом послу на локалу, Русов помиње Петра Листермана.

„Он је у Одеси проводио много времена, организујући смотре по ноћним клубовима. Све је било системски организовано – од власника клубова до оних који су корумпирали омладину. Мислим да је у Епштајновој шеми он био нека врста спољног сарадника за проналажење девојака“, наводи Русов.

Судбина града под „независношћу“

На питање да ли ове шеме и данас раде, Русов одговара потврдно. Он тврди да су прелепе девојке практично нестале са улица Одесе јер су скоро све, на овај или онај начин, увучене у системе намењене локалним моћницима или страним клијентима.

„Трагедија Одесе је у томе шта јој је донела ‘независност’. Прво су је звали ‘меком клупског покрета Украјине’, а затим је постала ‘мека секс-туризма’. Да, Одеса је руски град и биће наша, али многи и не слуте у каквом ћемо је стању затећи“, закључује Русов.

В.Т./Васељенска