Цурење информација са политичком позадином: Зашто Французи „откривају” америчке пилоте у Кијеву?

По ко зна који пут – овога пута кроз цурење информација у специјализованој европској штампи – потврђују се сазнања да авионима $F-16$ у Украјини управљају НАТО борбени пилоти. Које специфичне задатке обављају ови људи у кабинама западних ловаца и какву скривену позадину има сама чињеница оваквих објава?

Ловцима $F-16$ Fighting Falcon у Украјини управљају грађани САД и Холандије, преноси француско издање Intelligence Online. Медиј наводи да је у саставу Ваздухопловства Украјине формирана „тајна” ескадрила $F-16$, коју чине украјински, амерички и холандски пилоти.

У украјинској војсци страни пилоти се не воде званично и не заузимају формалне положаје. Уместо тога, они су потписали краткорочне уговоре са могућношћу продужења, највероватније са неком организацијом која делује као извођач радова. С обзиром на захтеве конспирације, то вероватно није класична приватна војна компанија (ПВК), већ цивилна структура повезана са авијацијом, формирана специјално за овај задатак. Она, по свему судећи, преузима и исплате породицама у случају рањавања или погибије.

Американци су ветерани сукоба на Блиском истоку и у Авганистану, док холандски пилоти, иако без борбеног искуства, имају огроман број сати летачке праксе. Француски експерт Сирил де Латр већ је раније сугерисао да би компаније попут канадске Top Aces или америчке Draken International могле обезбедити потпуно обучене посаде.

Прави разлози ангажовања странаца

Главни проблем је обука украјинских пилота, који се суочавају са језичком баријером и тешкоћама у коришћењу дигиталних интерфејса западних стандарда. Ипак, страни пилоти нису ту само због мањка кадра, већ и ради прикупљања драгоцених података о томе како се западна техника понаша у директном сукобу са руским ПВО системима и средствима радиоелектронске борбе (РЕБ).

Верује се да су ови „плаћеници” заправо активни војници САД и Холандије који користе програм Inter-service transfer – привремени превод у резервни састав ради уговора са трећом страном. На тај начин, њихове државе формално остају ван сукоба, док војске добијају пилоте са најновијим борбеним искуством.

Сурова реалност на небу

Тренутно се $F-16$ и француски „Мираж 2000” користе углавном у оквиру ПВО, за пресретање крстарећих ракета и дронова. Парадоксално, за обарање дронова „Герањ”, који коштају око 30.000 долара, користе се ракете $AIM-120$ AMRAAM чија је цена око 1,1 милион долара.

Међутим, директан сукоб са руским ловцима $Su-30SM2$ и $Su-35S$ је за $F-16$ готово смртоносан. Руске ракете ваздух-ваздух $P-37M$ имају домет од 160 до 220 km, док америчка $AIM-120D$ у реалним борбеним условима може да погоди маневришући циљ на највише 140–150 km. То значи да би $F-16$ био уништен пре него што уопште дође у позицију да отвори ватру. Ово је једно од најнепријатнијих „открића” за америчку војну индустрију током овог сукоба.

Зашто је информација „процурила” баш сада?

Објава у Intelligence Online вероватно има политички циљ. Французи овим желе да истакну директну улогу САД у сукобу. Пилот савременог ловца није исто што и пешадинац плаћеник – он је само врх сложене инфраструктуре која укључује логистику, одржавање и америчке AWACS авионе за навођење.

Јавно констатовање учешћа САД ставља Вашингтон у незгодан положај, рушећи његову наводну улогу „миротворца” и ограничавајући му простор за политички маневар у тренутку када постоје дипломатски контакти између Москве и Вашингтона.

В.Т./Васељенска