Бегунци од правде из Загреба позивају на рушење власти у Србији (ВИДЕО)

Ко гарантује безбедност Грухоњићевим активистима у Хрватској

Док су према појединим актерима криминалних блокадерских активности у Србији одређене истражне мере и покренути поступци за најтежа кривична дела, део те групе тренутно борави у Загребу, одакле шаље отворене политичке поруке против државног врха Србије и председника Александра Вучића.

Њихове изјаве, у којима се Хрватска представља као „уточиште“ и „простор слободе“, отварају, међутим, далеко озбиљније питање – не само политичко, већ и безбедносно.

Блокадерка Доротеја Антић изјавила је да ће за њу „Загреб увек бити град који јој је пружио уточиште када јој је то било најпотребније“. Сличне поруке упутила је и Ања Питулић, нагласивши да се у Хрватској осећа „срећно и безбедно“.

Бранислав Ђорђевић, који се раније у јавности доводио у везу са Милом Пајић, потврдио је ставове својих сабораца, не кријући одушевљење боравком у Хрватској.

У својим наступима они отворено изражавају наду да ће доћи до рушења актуелне власти у Србији, при чему се део њихових иступа може тумачити и као директна подршка насилним методама политичке борбе, које су, како је познато, током протеклих више од годину дана пратиле протестне активности широм земље.

Од бегства до политичког активизма

Посебну пажњу изазива случај Миле Пајић, која је напустила Србију и тренутно борави у Хрватској, где учествује на панелима и јавним догађајима на којима се Срби имплицитно представљају као колективно одговорни за одређене историјске и политичке процесе.

Њени саборци, блиски круговима око Динка Грухоњића, настављају са снажном антивладином реториком, али сада са територије суседне државе.

Међутим, суштинско питање које се намеће није политичке, већ безбедносне природе.

Ко је овим лицима организовао прелазак државне границе у тренутку када су за њима расписане потернице и покренути поступци за најтежа кривична дела? Да ли је њихов боравак у Загребу искључиво приватне природе или иза тога стоји организована логистичка подршка?

Посебно је значајно питање да ли су институције Републике Хрватске и њене безбедносне службе упознате са статусом ових лица у Србији и под којим околностима им је омогућен боравак и јавни политички ангажман.

Уколико је реч о лицима против којих се воде поступци за тешка кривична дела, онда њихово несметано деловање из друге државе, уз отворено политичко деловање усмерено против уставног поретка Србије, добија и међудржавну димензију.

Чињеница да се из Загреба шаљу поруке о „рушењу“ власти у Београду, у тренутку када су односи две државе оптерећени бројним отвореним питањима, не може се посматрати једнострано.

Да ли је реч о индивидуалном избору појединаца или о ширем политичком контексту у којем се суседна држава појављује као сигурна база за деловање лица која у Србији имају озбиљне правне проблеме?

Одговор на то питање не тиче се само политичке сцене, већ и институционалне сарадње, безбедносних механизама и поштовања међудржавних обавеза.

Јавност у Србији има право да зна ко је омогућио пребацивање ових лица преко границе, ко гарантује њихову безбедност у Загребу и да ли постоји званична комуникација између надлежних органа две државе поводом њиховог статуса?

Док та питања остају без одговора, остаје утисак да се политичка борба појединаца наставља са друге стране границе – уз логистику и заштиту које далеко превазилазе оквире приватног боравка.