„НАЈВЕЋИ ПОРАЗ ЈЕДНЕ НАЦИЈЕ“ Пророчки говор – Слободан Милошевић је најавио све шта ће нам се десити

Слободан Милошевић, централна личност српске политике последње деценије 20. века, дугогодишњи председник Србије и потом Савезне Републике Југославије, умро је пре 20 година, 11. марта 2006. у притворској јединици Трибунала за бившу Југославију у Шевенингену, у Хагу.

Он се 2. октобра 2000. године, током постизборне кризе у Југославији, путем државне телевизије обратио нацији.

Овај култни говор, чини се, схваћен је тек након више од две деценије.

„Поштовани грађани, пред други круг избора желим да вас на овај начин упознам са својим виђењем изборних и политичких прилика у нашој земљи, посебно у Србији.“

Као што и сами знате, пуну деценију трају напори да се цело Балканско полуострво стави под контролу неких западних сила. Велики део тога посла је обављен успостављањем марионетских влада у неким земљама, претварањем тих земаља у земље ограниченог суверенитета или лишене сваког суверенитета.

Због нашег отпора таквој судбини, ми смо били изложени свим притисцима којима у савременом свету људи могу бити изложени. Број и интензитет тих притисака умножавао се како је време пролазило. Све што велике силе раде у рушењу влада, изазивању немира, компромитовању бораца за слободу – све је то примењено на наш народ.

Догађаји који су организовани за наше изборе део су те организоване хајке на земљу и народ. Наша земља и народ су баријера потпуној доминацији на Балканском полуострву.

Успостављањем власти коју инсталира НАТО алијанса, Југославија би постала земља чија би се територија брзо распарчала. Прва жртва била би Косово и Метохија, чији би садашњи статус био проглашен легалним и дефинитивним. Територија преостала Србији била би окупирана од међународних, америчких или других снага, третирана као војни полигон и власништво силе.

Српски народ би снашла судбина Курда – с том разликом што би био брже истријебљен јер нас је мање и јер би нам простор био сужен.

Што се Црне Горе тиче, њена судбина била би препуштена мафији. Њена правила игре грађани добро знају – свако противљење значи стављање на листу за одстрел без права на помиловање.

Марионетска власт гарантује насиље, могући дугогодишњи рат – све само не мир.

Један од њених кључних задатака јесте губљење националног идентитета. Земље којима се командује споља брзо се растају са својом историјом, традицијом, националним симболима, језиком. На крају остају само јела, понека песма и имена хероја наденута прехрамбеним производима. То је највећи пораз једне нације.

Нови облик колонизације искључује свако стваралаштво и свако изражавање воље. Неслободне земље укидају право да се мишљење слободно искаже, јер се оно нужно сукобљава са неслободом.

Тортура над мишљењем је основни облик тортуре у земљи која је изгубила слободу. Манифестовање воље допуштено је само у виду фарсе, као покриће окупатору да је успоставио ‘демократију’.

Ало.рс