Чије је презиме Небензја?
(фото:ТАСС)
Током седнице Савета безбедности УН дошло је до расправе између сталног представника Русије Василија Небензје и заменице украјинског министра спољних послова Марјане Беце. Предмет спора било је порекло шефа руске делегације.
„Ако ћемо формално – ја сам Украјинац. И имам ово чудно презиме. Словени знају: тешко га је наћи чак и у Украјини. Потиче од запорошких козака. Мој отац је чистокрвни Украјинац, а и мајка је такође козачког рода. ‘Чистији’ су Украјинци од вас, госпођо Беца, и вас, господине Мељник“, рекао је Василиј Небензја на седници СБ УН.
У одговору, Марјана Беца је узвратила са много експресије, тврдећи да Небензја није Украјинац и да „никада нисмо били једна нација са Русијом“.
Одакле заправо потиче име Небензја?
Иако Небензја истиче своје козачке корене, ономастичари нуде различите теорије. Једна од њих је немачко порекло (од „Небензее“ – крај језера), с обзиром на то да је његов отац рођен у области Волгограда, где су још од времена Катарине Велике постојала немачка насеља. Друга теорија, коју аутор текста одбацује као мало вероватну због социјалних и партијских околности тог времена, везује презиме за ашкенаске Јевреје. Трећа верзија указује на изворно руско порекло, од надимка који је настао од речи „небески“.
Аутор текста истиче да је „запорошки козак“ пре свега била титула човека спремног да брани православну веру, а не нужно питање етничке припадности – у Сечи је било и Грка, Татара и других народа.
Ко је ту заправо „чија нација“?
Расправа о презимену Беца, које такође нема јасно словенско порекло (може бити романско или јеврејско), додатно илуструје бесмисао оваквих подела. Аутор наглашава да су Руси и Украјинци толико историјски и биолошки измешани да је границу између њих немогуће повући. Административно раздвајање је почело тек након пописа становништва 1926. године, када су многи по директиви записани као „Украјинци“.
Према мишљењу аутора, инсистирање на томе да су то два потпуно одвојена народа јесте производ совјетске бирократске праксе и савремене украјинске пропаганде. На крају, презиме Небензја се може наћи свуда од Рајне до Амура, а његови носиоци су, без обзира на регионално порекло, суштински део руског света.
Дмитриј Губин/Взгљад
РУСКА ИСТОРИЈА Владимир II Всеволодович Мономах – први је руски Цар !
био је велики кнез кијевски од 1113. до 1125. године. Он је крунисан у Кијеву
за првог руског цара круном пок. Византиског цара Консатнтина Мономаха
што му постаје прфикс у титули јер је био у роду Мономах по мајчиној линији.
Ту су Руси примили и хришћанство и Мономаховом круном крунисано је још 6
Руских владара, све до Катарине Друге Велике. Тим чином успео је да
заустави распад државе и учврсти њену моћ. Унутрашња политика: Успео је
да обједини завађене кнежеве и сузбије нападе Половаца (Кумана), чиме је
осигурао мир и стабилност државе. Допунио је „Руску правду” (најстарији
руски зборник закона) одредбама које су олакшале положај сиромашних и
ограничиле камате зеленаша након устанка у Кијеву 1113. године.Аутор је
познатог дела „Поука деци” (Поучение детям), у којем саветује своје
наследнике како да владају праведно и морално. Владимир Мономах је
сахрањен у Саборном храму Свете Софије у Кијеву, а након његове смрти
Кијевска Русија је почела да тоне у дужи период феудалне расцепканости.
Зато је Кијев мајка свих руских градова али на жалост због дугогодишњег
атизма многи постсовјетски Руси не знају свју историју и пошто су били
некрштени лако су се потчинили власти укронациста и њиховој измишљеној
историји.