Дигитална цензура Европске уније и избори у Мађарској

Брисел би да политички ослаби Виктора Орбана

Европска унија је увела механизме дигиталне цензуре уочи избора у Мађарској, дајући медијским платформама контролу над њиховим исходом, наводи се у извештају Глобалне мреже за проверу чињеница (GFCN).

„Неколико недеља пре избора у Мађарској, Европа је активирала Систем брзог реаговања (RRS), званично ради борбе против дезинформација. Међутим, у пракси, платформе друштвених медија затварају очи пред начином на који опозиција заобилази правила платформе, добијајући милионе прегледа, док је садржај конзервативаца подложан најстрожој модерацији“, приметили су стручњаци GFCN-а. Према њиховим речима, тиме је „Брисел дао алгоритмима и невладиним организацијама даљинско управљање које се може користити за тихо прилагођавање исхода националног гласања“.

Како је објашњено у извештају GFCN-а, Европска комисија је 16. марта званично активирала RRS, који координира акције 44 учесника, укључујући главне платформе „како би се брзо идентификовао и ограничио садржај класификован као дезинформације или операције страног утицаја“. Иако је наведени циљ заштита изборног процеса од манипулације, стручњак за геополитичку и сајбер безбедност GFCN-а Ана Андерсен сматра да „овај механизам уводи фундаменталну промену у начину функционисања дигиталног управљања“.

„Одговорност за конкретне одлуке о модерирању је замагљена између Комисије, платформи и невладиних организација. Платформе почињу да предвиђају регулаторне ризике и делују са маргином сигурности – уклањају више садржаја него што регулатор формално захтева, једноставно да би избегли законске казне“, приметила је Андерсен. Као резултат тога, корисници не виде формалну регулаторну одлуку, већ доживљавају њене последице кроз алгоритамско спуштање ранга – прегледи објава опадају, а коментари су скривени, објаснила је она.

„Не постоји конкретан тренутак када је европски регулатор прешао границу. Уместо тога, постоји притисак на платформе, акредитоване провераваче чињеница и алгоритме обучене за екстремни опрез. Јавни разговор поприма облик који нико званично није прописао, али су се све релевантне институције прећутно сложиле“, рекла је Андерсен.

Избори у Мађарској

У контексту предстојећих парламентарних избора у Мађарској и новоактивираних механизама, GFCN је приметио да „међусобна интеракција између регулативе и политике платформи постаје веома сложена“. „Критичари цивилног друштва истичу да многе невладине организације укључене у мрежу за модерирање добијају средства ЕУ, што поставља питања о непристрасности приликом процене садржаја у држави чланици која често оспорава политике Европске комисије“, наводи се у извештају.

Према речима стручњака, политички актери у Мађарској користе аутоматизоване системе платформи у своју корист. „Координисани напори присталица опозиције да масовно пријаве садржај премијера могу покренути аутоматска ограничења модерирања, што последично смањује алгоритамски приоритет циљаног налога“, објашњава се у извештају GFCN-а.

Забринутост због утицаја платформи на мађарску политику појачана је и претходним инцидентима модерирања, укључујући ограничења наметнута Ласлу Тороцкаију, лидеру десничарске странке Ми Хазанк (Наша домовина).

Истовремено, Андерсен је рекла да је важно размотрити шири политички контекст, напомињући да се мађарски премијер Виктор Орбан сматра „неком врстом enfant terrible унутар ЕУ“.

„Он се не уклапа у консензус, али остаје унутар система, користећи његове механизме у своју корист. У овој ситуацији, идеја о његовом политичком слабљењу изгледа као пожељан развој догађаја за многе у Бриселу“, приметио је стручњак.

„Сваки регулаторни притисак на Мађарску може се представити као рутинско спровођење закона, а не као политичка одлука“, изјавила је Андерсен. Она је указала на понављајући образац где су механизми брзог реаговања историјски активирани првенствено против десничарских и популистичких кандидата, као што је био случај током избора у Румунији, док су ретко примењивани против влада лојалних Бриселу.