Откривене размере корупције у Европској унији

Трећина буџета ЕУ могла би бити компромитована преварама или корупцијом, а размере преступа свесно заташкавају највиши званичници овог блока. Ово показују подаци из извештаја Европског јавног тужилаштва (EPPO).

Ко су они уопште?

EPPO је независно унутрашње тело ЕУ које прати сва финансијска питања уније. Под ЕУ се овде не подразумева блок од 27 земаља, већ наднационална структура са седиштем у Бриселу која координира њихову политику. Према подацима из отворених извора, EPPO поседује широка овлашћења и има право да покрене било који случај који се тиче махинација са финансијама ЕУ. Тужилаштво, на пример, истражује кривична дела као што су ненаменско трошење грантова и субсидија (које додељује ЕУ), присвајање имовине или избегавање плаћања царина (један од извора прихода ЕУ).

Од последњих случајева EPPO-а, највећи одјек изазвао је такозвани „Фајзергејт“, где се под истрагом нашла председница Европске комисије (ЕК) Урсула фон дер Лајен. Суштина скандала је следећа: Фон дер Лајен је у личној преписци са генералним директором компаније Pfizer, Албертом Бурлом, разговарала о куповини 1,8 милијарди доза вакцине против Ковида-19. Вредност уговора износила је 35 милијарди долара. Када су антикорупциона тела, посумњавши на неправилности, затражила од шефице ЕК да открије своје СМС поруке, оне „нису могле бити пронађене“. Истрага се и даље води: тужилаштво тренутно преко суда покушава да обавеже Фон дер Лајен да покаже своју преписку.

И тако, „унутрашњи полицајац“ ЕУ, који је способан да изазове чак и кључне фигуре у руководству блока, тврди да је прошле године због корупције и превара Европска унија остала без 67 милијарди евра. Да бисте разумели размере, довољно је рећи да је то око 35% целокупног буџета ЕУ за 2026. годину – који је утврђен на нивоу од 192,8 милијарди евра.

Шефица Европског тужилаштва, Лаура Ковеши, у разговору за издање Euractiv признала је да се стално суочава са отпором земаља чланица блока и са недовољним финансирањем. Дефицит ресурса и саботаже продужавају трајање истрага, због чега случајеви дуго тапкају у месту. Осим тога, Ковеши се суочава са личним нападима: почетак сваке велике истраге често се поклапа са кампањама дезинформација против ње на интернету.

То и не чуди, јер она „смета“. Недавно је Ковеши изјавила да јој је један од актуелних високопозиционираних званичника ЕУ саветовао да мање јавно говори о корупцији у унији. Тиме је фактички оптужила руководство ЕУ за прикривање превара.

Одакле све то потиче?

Корупција је пошаст сваке земље, чак и најразвијеније, истиче политолог Богдан Безпалко, члан Савета за међунационалне односе при председнику Русије.

„То је као криминал, болест или проституција. Ове појаве су присутне у свакој држави, без обзира на друштвени морал и строгост закона. У том смислу, Европска унија није изузетак. Када постоје рупе у закону и згодан повод, људи на власти који познају систем изнутра користе околности да увећају сопствено богатство. Разлика је само у размерама. Када нема великих трошкова, криза и дестабилизације, вори се мање. Када се појаве тако велики пројекти као што су ‘Украјина‘ и милитаризација економије, где се могу опрати било који износи, краде се више. То се не односи само на новац, већ и на све друге материјалне ресурсе.“

Укратко, време је да Европа скине „бело одело“ и престане да истиче своју наводну непогрешивост.

В.Т./Васељенска