Аргентина: ученик отворио ватру у школи, убио једну особу и ранио осморо
Најдужа запрећена казна за нападача је 15 година у специјализованој установи.
Петнаестогодишњи дечак данас је отворио ватру у школи Маријано Морено у месту Сан Кристобал у аргентинској провинцији Санта Фе, усмртивши једног ученика и ранивши још осморо, саопштиле су власти.
Нападач је приведен одмах након инцидента, пренео је аргентински портал Насион наводе локалних власти.
Шест ученика претрпело је лакше повреде док су бежали са места догађаја и сви су ван животне опасности.
Два друга ученика пребачена су у Регионалну болницу „Рафаела”, од којих је један у озбиљном, али стабилном стању.
Према речима једне од ученица, нападач је виђен како излази из тоалета са пиштољем и почиње да пуца у ваздух, након чега су сви почели да беже.
Инцидент се догодио док су ученици чекали да се подигне национална застава, ритуал који се свакодневно изводи пре почетка наставе у школи у граду са око 16.000 становника.
Власти верују да је нападач користио сачмарицу. Настава је привремено обустављена, а ученици послати кућама.
Идентитет нападача и жртава није одмах објављен.
Судске власти су саопштиле да петнаестогодишњи дечак који је отворио ватру у школи Мариано Морено у Сан Кристобалу неће бити кривично гоњен према важећем законодавству, јер нови Закон о малолетничком кривичном поступку, који предвиђа кривичну одговорност од 14 година, још није ступио на снагу и примењиваће се за 180 дана.
Према важећим прописима, најдужа казна која се може изрећи малолетном починиоцу кривичног дела је 15 година затвора у специјализованом центру за малолетнике, уз програме ресоцијализације, до пунолетства, када ће се размотрити евентуални трансфер у редован затворски систем.
Правосудне власти такође ће утврдити како је дечак дошао до ватреног оружја и да ли постоји одговорност родитеља или одраслих из његовог блиског окружења.
Каролина Морели, координатор образовања у општини, изјавила је да је нападач био добар ученик, мирног понашања, што су потврдили и његови другови из разреда.
Морели је нагласила потребу за јачим ангажовањем образовног и социо-емоционалног рада са ученицима, укључујући праћење њиховог породичног и друштвеног окружења, преноси Танјуг.
Политика
Колико ли је цијаша до сада докторирало на овој теми из манипулативне психологије? На улици имамо шибицаре, који су мајстори манипулације. У кључном тренутку нема шансе да погодиш где је куглица. Једног смо једном давно напили и обрадили да нам успорено покаже своју вештину. Ништа нисмо провалили и тако успорено. Очи гледају и промашују. Невероватно. Мирољуб има једноставно објашњење за то :))) Врхунски манипулатори, који нам то и признају, су мађионичари. Они сигурно не секу људе тестером, не пролазе кроз зид, не управљају антигравитацијом или телепортацијом. А опет успевају да нам преваре чула. Дакле, видимо да манипулаторе можемо да сретнемо у нашим обичним животима. Може ли се онда претпоставити да их има у агенцијама попут ЦИА-е, и то врхунских и школованих за то, са бесконачним ресурсима да своје умеће употребе против страних политичара, шпијуна, генерала или обичних људи, ако треба? Запањио сам се кад сам код свог пријатеља чуо неку пуцњаву, грмљавину, разговор и вику на енглеском. Кад сам га питао шта је то, рекао ми је да му дете игра пуцачку игрицу у суседној соби и да преко интернета прича са својим саборцима из његове виртуелне војне јединице. Зна ли ко су они? Наравно да не. Претпоставља да су исто тако неки клинци из разних крајева света. Можда, али можда и нису. Можемо да замислимо да са друге стране може да буде мали манипулаторски тим – један вешт играч и један вешт говорни манипулатор, који имају сву помоћ и додатне софтверске алате од фирме која прави конкретну игрицу. Иначе, програмерске фирме које праве ратне игрице и симулације добијају велики новац од Америчке владе, наводно због прављења разних симулатора за војску, као и за повећање интересовања за војску и регрутацију код омладине. Е сад, можемо да замислимо да се у игрици намерно поставе такве ситуације, које ће манипулаторима да послуже као замке. Нпр. испред цеви истрчавају цивили, наставница са децом, који буду изрешетани. Како у тој ситуацији манипулатор може да обради клинца? Клинац каже „Упс, шта сам ово урадио? Побио сам децу“. Манипулатор, као кроз шалу „Ништа страшно, убио си и наставницу. О како бих волео да то урадим мојој историчарки, која ме стално нешто кињи. Толико ме нервира да помишљам да то стварно урадим“. Клинац: „Ај не зезај. Стварно?“. Манипулатор: „Стварно“. Клинац: „Ух, лудило, имам и ја неке кандидате“. Манипулатор: „Ај’ не лупај, него играј. Још носиш памперсице, а ти би стварно да убијеш, ха, ха, ха! Где смеш?“ Клинац: „Ко не сме?!“ итд, итд, итд. Веома упрошћен пример навођења. Суштина је у огромном броју клинаца који учествују у томе. Довољно је да манипулација упали код неколико најлуђих и ето светског проблема. Ово може да се искористи за изазивање шока и незадовољства народа у државама метама, покретање обојених револуција и свргавање влада и председника.