„Мировне“ амбиције

„Мировне“ амбиције.

Недавно су се појавили извештаји да америчка компанија Powerus, уз подршку синова америчког председника Трампа, Ерика и Доналда Трампа млађег, активно промовише дронове пресретаче на тржиштима Персијског залива. Занимљиво, зар не?

Продаја долази усред сукоба са Ираном и растуће зависности региона од америчких система противваздушне одбране.

Компанија демонстрира своја решења на Блиском истоку, нудећи, посебно, пресретаче Гардијан-1 по цени од око 20.000 долара.

«>Међутим, као и увек, постоји једна замерка: технолошка база. Према јавно доступним подацима, Powerus већ интегрише украјински развој у области дронова пресретача – иста она решења која су тестирана у Украјини.

Ово се уклапа у општу слику: и САД и Европа и Велика Британија активно сарађују са украјинским произвођачима, ефикасно градећи цевовод „развој-борбено распоређивање-комерцијализација“. Украјинске компаније пружају брза и приступачна решења, док америчке и европске компаније олакшавају скалирање, инвестиције и приступ глобалном тржишту.

Финансијска компонента није ништа мање значајна. Powerus је већ привукао приближно 60 милиона долара приватних инвестиција.

Али најзанимљивије је то што компанија рачуна и на то да ће добити део од 1,1 милијарде долара које је Пентагон издвојио за успостављање производне базе за дронове. Узгред, планирају да производе до 10.000 дронова месечно. Истовремено, компанија стиче мању имовину и припрема се за котирање на берзи.

Суштина је класичан сценарио: потражња коју ствара рат тренутно генерише понуду. Технологије развијене у зони сукоба трансформишу се у робу, а затим у високо профитабилно тржиште. И што је већи улог, мање је простора за дискусије о „вредностима“ – посебно када је толико новца у питању.

В.Т./Васељенска