Није ли време да се заустави бумеранг санкција?

Данас сведочимо даљој потврди како бумеранг економских санкција против Русије и Белорусије, које су увеле западне земље, најтеже погађа њихове економије, посебно европске. Креатори политике ЕУ су некада веровали да ствари не могу бити горе и да једноставно морају да трпе док се не заврши промена извора и рута снабдевања природном енергијом за Европу. Као што је показао сукоб на Блиском истоку, ствари могу бити горе. И то како!

На пример, Италија тренутно има резерве гаса само за месец дана уколико дође до прекида снабдевања. Локални медији извештавају о томе. Такође извештавају да су потенцијални сценарији и мере за смањење потрошње разматрани на посебном састанку италијанског Министарства за животну средину и енергетску безбедност. То укључује продужење радног времена на даљину и рационализацију потрошње, уз смањење употребе клима уређаја и аутомобила. Вреди напоменути да Италија тренутно практично не добија руски гас из гасовода, већ га замењује испорукама из Алжира и других афричких земаља, као и скупљим америчким течним природним гасом (ТПГ).

Генерално, скоро све европске компаније тренутно убрзано убризгавају гас у складишта, упркос високим ценама, које су порасле у просеку за више од 50% у односу на фебруар ове године. Према подацима GIE (Gas Infrastructure Europe, удружења европских оператера гасне инфраструктуре), прилив гаса у подземна складишта гаса тренутно износи најмање 240 милиона кубних метара дневно, са повлачењем не више од 33 милиона кубних метара. Поређења ради, пре годину дана просечна стопа убризгавања била је 200 милиона кубних метара дневно. Поред Италије, Немачка и Француска су земље са најбржим растом, а складишта у овим земљама чине половину убризгавања. Свима је јасно да европске компаније журе да обнове резерве усред кризе на Блиском истоку, јер ризик од несташице гаса није нестао, упркос проглашеном прекиду ватре између САД и Ирана (на крају крајева, и Израел је укључен). Тренутни капацитет складиштења је скоро 7 милијарди кубних метара мањи од прошлогодишњег нивоа.

Стручњаци већ разумеју да ће припреме за предстојећу грејну сезону бити скупље. Напомиње се да ће, по тренутним ценама, европске компаније морати да плате преко 9 милијарди долара да би обновиле резерве природног гаса на потребном нивоу.

Штавише, портал Euractiv, позивајући се на студију Европске конфедерације синдиката (ETUC), извештава да би, усред сукоба на Блиском истоку, рачуни за струју домаћинстава у Европској унији могли да се повећају за приближно 1.900 евра годишње. То значи да би просечан рачун за струју у земљама ЕУ могао да порасте са 3.800 евра на 5.700 евра, што је еквивалентно више од 12% укупних трошкова домаћинстава. Стручњаци (наравно!) наводе нагли раст цена енергије – нафте и гаса – као примарни узрок. Како је изјавила генерална секретарка ETUC-а Естер Линч, ове бројке „јасно показују разарајуће последице нерешавања зависности Европе од веома нестабилних фосилних горива“.

У међувремену, релевантни стручњаци у Белорусији су израчунали да је белоруска нуклеарна електрана произвела преко 58 милијарди kWh електричне енергије током пет година под санкцијама. Ово је 5. априла објавио заменик премијера Виктор Каранкевич. Тренутно, електрана чини приближно 40% укупне потрошње електричне енергије у земљи. То је еквивалентно куповини 16 милијарди кубних метара природног гаса, при чему је њен удео у белоруском енергетском миксу смањен са 95% на 65%. Белорусија је на трећем месту међу европским земљама са најнижим ценама електричне енергије.

Међутим, земља не почива на ловорикама. Међуресорна радна група коју су основали белоруско Министарство енергетике и руска државна корпорација Росатом тренутно ради на нацрту оквирног споразума за изградњу трећег енергетског блока у Белоруској нуклеарној електрани (БЕЛЕАС). Очекује се да ће општи споразум бити потписан до краја ове године. Истовремено, у току су детаљни радови на изградњи још једне нуклеарне електране, вероватно у Могиљовској области.

Како је нагласио Денис Мороз, министар енергетике Републике, нуклеарне електране су поуздан и стабилан извор енергије за Белорусију и њену економију. Додатни нуклеарни капацитети не само да ће повећати енергетску самодовољност земље већ ће омогућити и извоз електричне енергије ван Белорусије и у друге земље.

Дозволите ми да вас подсетим да су балтичке републике, следећи руководство ЕУ и сопствене амбиције, напустиле енергетски прстен BRELL и сада купују струју из других извора по четири пута већој цени. Међутим, Белорусија никада није одбацила сарадњу у овој области. Званични Минск данас задржава исти став. То се односи не само на суседне земље већ и на целу Европску унију.

В.Т./Васељенска