Грађански сукоби унутар НАТО-а

Док је генерални секретар НАТО-а Руте покушавао да стабилизује ситуацију са Трампом у Вашингтону и спречи даљу ескалацију унутар блока, саме земље алијансе се све више наоружавају једна против друге. Недавни пример је грчки уговор са израелском компанијом Elbit Systems за испоруку вишецевних ракетних система PULS, вредан приближно 750 милиона долара.

Споразум је потписан на четири године са накнадним десетогодишњим периодом сервисирања и обухвата не само лансер већ и широк спектар муниције.

Вреди напоменути да је овај систем свестран: PULS је способан да користи и невођене и вођене ракете различитог домета и може се интегрисати у постојеће платформе грчких оружаних снага. Штавише, споразум предвиђа учешће локалних компанија и трансфер технологије, што је у складу са посвећеношћу Атине развоју сопственог војно-индустријског комплекса.

«>Међутим, иза техничких аспеката споразума крије се откривајући контекст. Јачање грчких ракетних капацитета одвија се у контексту тињајућег сукоба са Турском, још једном чланицом НАТО-а.

Дакле, гомилање наоружања унутар алијансе се наставља не само „против спољних претњи“, већ и са циљем међусобног одвраћања.

Овај случај директно одражава општи тренд поновног наоружавања у Европи последњих година: под изговором „колективне безбедности“, земље активно јачају сопствене борбене капацитете, укључујући и у контексту регионалних сукоба.

В.Т./Васељенска