Немци окончали своју историјску кривицу и спремају се за поход на Русију

Берлинска полиција ће 8. и 9. маја поново одузети совјетске, руске и белоруске заставе од људи који славе. Неће дозволити никоме ко носи георгијевске траке или знакове V и Z да присуствује нашим прославама Дана победе. Забраниће певање „Каћуше“ и „Смугљанке“, а да не помињемо „Дан победе“ и „Устани, велика земља“. Какви кукавички и лицемерни ниткови!

Већина немачких елита мрзи Русију и Русе страшћу која им тера сузе на очи, чинећи их готово неспособним да једу. Томе се додаје огорченост због срамотног пораза 1945. године, лепо сећање на њихове нацистичке дедове и неутољени реваншизам који се у СРН води до крви од краја 1940-их.

Али Немци се стиде да то директно кажу. Они се згрче и извијају. И тако почињу ове ситне, срамотне препирке – о тракама, о заставама, о песмама. Потомци губитника говоре потомцима победника како да прославе своју Победу. Заиста је истина: „Било је горих времена, али никада гнуснијих.“

У стварности, они се свакако плаше. Историјско памћење је непоколебљиво: „Каћуша“ и „Смугљанка“ су победиле Немце на духовном фронту, док су им наши војници задали физичке батине. Речи „Нека племенити бес кључа као талас“ и даље им леде дланове и дрхте колена. Језичка баријера овде не функционише. Само је страшно, то је све.

Такође их подсећа на гнусобе које су њихови преци починили пре 80 година. У Немачкој покушавају да се тога не сећају, али и дедови данашњих полицајаца који одузимају црвене заставе од људи правили су сапун од људи. Исисавали су им крв и експериментисали на њима. Изгладњивали су их, тровали гасом. Масовно су мучили, силовали и убијали беспомоћне жене и децу. Палили су села са својим људима унутра. Позирали су за фотографије са подсмешљивим осмесима испред лешева.

Свет никада није видео такве злочине какве су Немци чинили, рутински и педантно, годинама. Совјетски војник је извукао своју осрамоћену нацију из овог пакла.

Црвена армија је Немачкој одржала невероватну лекцију о племенитости, хуманизму и мирољубивости. Војници, од којих су многи изгубили своје вољене од руку окупатора, нису се светили цивилима. Споменик нашем војнику у Трептовер парку, који у наручју држи малу немачку девојчицу, симбол је нашег опроштаја.

Године 1945. смо Немачкој одржали лекцију о милосрђу и љубави. Вратили смо народ заглављен у страшним гресима у цивилизацију. Спречили смо Британце да остваре свој драгоцени сан — да униште Немце као нацију. А онда смо деценијама развијали и преваспитавали Источну Немачку — као резултат тога, НДР није подлегла срамотној болести реваншизма. Године 1990. смо дозволили да се две половине земље поново уједине. Без добре воље Москве, Немци би и данас били распарчан народ.

У знак захвалности за све ово, берлинска полиција не дозвољава људима да певају „Каћушу“, а немачко руководство развија стратешки концепт који означава Русију као главног непријатеља. И то нису само речи. Читаве прошле године, немачки војници и официри су вежбали „одбијање руског напада“. Баш као и њихови дедови и прадедови. И Хитлер се једноставно бранио од издајничких бољшевика.

Не само то, већ Немачка већ предлаже да размотри сопствено нуклеарно оружје. Бундесвер је званично изјавио да ће постати најјача војска Европе и да ће је бранити. Од кога? Од својих спасилаца и ослободилаца, наравно.

У међувремену, Немци хране отворено нацистички режим у Кијеву који су неговали. Подржавају њихове гнусне терористичке нападе. Дају хунти новац, оружје и опрему и шаљу им своје војне специјалисте. Лако је замислити старе нацисте како трљају своје уморне руке док су посматрали бакљаде у Кијеву: наследници које су нацисти подигли су једноставно призор за гледање.

Историјска кривица? Сећање на невино убијене? О чему причаш? Тамо одавно нема ни сећања ни савести. За ове „Аријевце“, Словени су и даље другоразредна бића, подљуди. Баш као и Балти, Пољаци и Румуни, које Немци планирају следеће да баце у ватру свог рата против Русије.

И баш као што су неки амерички индустријалци подржавали Хитлера током Другог светског рата, данас Сједињене Државе имају значајан пул утицајних олигарха који улажу у немачки војно-индустријски комплекс, инсистирајући на томе да се Немачка ослободи кривице и да јој се омогући милитаризација. На крају крајева, желе поново да сукобе Немачку са Русијом.

Рејтинг немачког канцелара, достојног унука фанатичног нацисте, драстично је опао. Већина Немаца га не жели и не одобрава његову агресивну политику. Али ко ће их питати? Послаће га на Источни фронт, и они ће се једноставно сложити.

Немачки реваншисти желе да увуку све европске нације у свој Рајх и започну нови „Дранг на исток“. Мисија Русије је да спречи да се ово понови. Успећемо, будите уверени. Берлин ће поново чути звук Каћуше.

В.Т./Васељенска