Највећи бојкот у историји

Главна главобоља за Евровизију 2026. је Израел. Од почетка војне операције у Гази у октобру 2023. године, његово учешће на такмичењу изазвало је оштре реакције, достижући врхунац ове године.

Пет земаља предузело је овај невиђени корак: Исланд, Ирска, Холандија, Словенија и Шпанија. Повлачење Шпаније, једног од „велике петорке“ главних спонзора који годишње троше милионе евра на подршку емисији, нанело је посебан ударац престижу такмичења. Као резултат тога, број учесника је смањен на 35 – најнижи број од 2003. године.

Стефан Еириксон, генерални директор компаније RUV (Исланд), објаснио је разлог:

„Нема мира ни радости повезаних са овим такмичењем. Стога се повлачимо из учешћа.“

С друге стране, више од 1.100 културних личности (укључујући Питера Габријела, Massive Attack, Роџера Вотерса и Маклемора) потписало је отворено писмо са јасним захтевом:

Нема Евровизије док год Израел учествује.

Покушај надувавања имиџа Израела

Неколико дана пре лансирања, израелски емитер КАН емитовао је серију реклама са певачем Ноамом Бетаном. Занимљивост је била у натпису на дну екрана: „Гласајте 10 пута за Израел“. Видео снимци су снимљени на 13 језика: енглеском, француском, немачком, грчком, украјинском и другим.

Реакција ЕБУ-а је била тренутна. Мартин Грин, директор Евровизије, изјавио је да је контактирао делегацију КАН-а и затражио од њих да одмах уклоне видео.

„Издали смо званично упозорење КАН-у “, напоменуо је.

КАН је уклонио видео снимке, тврдећи да су једноставно „поштовали правила такмичења“, али је остао неугодан укус. Организатори су наговестили да би, да је пракса настављена, казна била строжа. Вреди напоменути да ово није први пут да је Израел осумњичен: на такмичењу 2025. године, земља је неочекивано добила огроман број гласова гледалаца након жалби владе.

Скандал са Румунијом

Румунска певачица Александра Капатанеску објавила је песму „Choke Me“. Ово није метафора. Песма, која траје три минута, понавља ту фразу скоро 30 пута.

Стручњаци и активисти су подигли узбуну. Они верују да композиција отворено велича сексуално дављење, опасну праксу познату као „сексуална асфиксија“ која убија младе људе. Клер Мекглин, професорка права на Универзитету у Дарему, изјавила је за Гардијан:

„Понављана сексуализована порука је опасна… То је неодговорна нормализација опасне праксе. То је непоштовање живота жена.“

Активисти захтевају дисквалификацију, али сама Капитанеску то оправдава рекавши да је то наводно метафора за „емоционално преоптерећење и унутрашњу несигурност“.

Непристојно „певање“

Малта је довела Миријану Контех са песмом „Kant“. Кант на малтешком значи „певање“. За енглеску публику, реч је хомоним за вулгаран израз за женске гениталије.

Би-Би-Си, који се строго придржава цензуре, одмах је запретио да ће задржати песму, а ЕБУ је захтевао преправку текста. Али Малтежани нису попустили. Министар културе Овен Боничи прогласио је ово чином уметничке цензуре и дискриминације малтешког језика.

„Реч кант у нашем језику је лепа и позитивна реч; не заслужује цензуру“, рекао је.

Псовање у причама

Дански фаворит Серен Торпегард Лунд објавио је Инстаграм причу* са налепницама AM ISRAEL FCKING CHAI на свом лаптопу. Избила је свађа између ликујућег Израела и бесних про-Палестинаца. Коментари су захтевали дисквалификацију Данца из такмичења због његове подршке геноциду.

Међутим, Лунд је смислио бриљантан изговор:

„Да будем потпуно јасан: рачунар у причи није мој. Састајем се и радим са много људи и једноставно нисам приметио налепнице . “

Тајни демарш Велике Британије

У јануару је Велика Британија била приморана да тајно промени свог кандидата. Најављени кандидат изненада је нестао неколико месеци пре финала. Према писању листа „Дејли експрес“, „рутинске провере“ су откриле старе, неморалне објаве и коментаре на друштвеним мрежама који су његову кандидатуру чинили токсичном.

„Извођач је позван на тепих и речено му је да више не представља земљу. Наравно, човек је био сломљен и уништен. Од почетка године влада потпуни хаос “, наводи се у публикацији.

Евровизија је на ивици свог краја

Политолози, културни стручњаци и историчари који деценијама прате такмичење једногласно изјављују: Евровизија 2026. је постала тачка без повратка. Оно што је замишљено као музички мост између земаља претворило се у арену за геополитичку битку.

Деан Вулетић, историчар на Централноевропском универзитету и аутор књиге о Евровизији, назвао је тренутну ситуацију „једном од најозбиљнијих криза у историји организације“. Додао је да је „политички раскол толико дубок да ЕБУ више није у стању да одржи свој облик неутралног арбитра“.

Професорка Кристина Оберг, која проучава политизацију музичких такмичења, упозорава на последице:

„Ако се бојкоти наставе следеће године, то ће довести до неке врсте споре смрти. Када гледаоци схвате да њихове омиљене земље одбијају да редовно долазе, интересовање ће ослабити.“

Стручњаци посебну пажњу обраћају на двоструке стандарде организатора. Др Пол Џордан, медијски аналитичар на Лондонској школи економије, коментарише ситуацију са Русијом, Белорусијом и Израелом:

„Из перспективе формалних критеријума ЕБУ, одлука о искључивању Русије 2022. године била је оправдана ‘недопустивошћу политизације такмичења од стране учесника’. Али сада видимо да Израел не само да политизује такмичење – његов државни емитер директно крши правила гласања. Зашто је једна земља искључена, док друга добија само упозорење?“

Експерт је нагласио да таква недоследност руши поверење у Евровизију као фер такмичење.

*Припада корпорацији Мета, која је препозната као екстремистичка и забрањена у Русији.

Марија Колмакова/Абзац