Да ли је ћутање новосадског тужилаштва прећутна подршка претњама терористичким нападима на српске цркве?

По налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду припадници министарства унутрашњих послова ухапсили су јуче Милоша Ковачевића из Новог Сада због сумње да је путем друштвених мрежа позивао на вршење терористичких аката и насилну промену уставног уређења.

Ковачевић је на фејсбук страници која је зове „Слободна Војводина“ позивао на терористичке нападе који би се изводили експлозивним средствима уз помоћ дронова, који су како је навео јефтини и лако их је прибавити:

„Дронови са експлозивима су се показали јефтини, лако за прибавити или направити, и ефикасни.

На пример, један дрон са експлозивом на Шешељеву кућу. Друга тура дронова на разне куће по Дедињу. Трећа тура на војне и полицијске објекте Србије по Војводини. Четврта на војни аеродром у Батајници. Пета на храм Светог Саве у Београду. Шеста на све наштанцоване СПЦ зграде од деведесетих па надаље у Војводини. Седми на САНУ зграду. Осма, девета, десета… где год.

Шта ће да раде. Не могу ништа. Минимална војвођанска организација их може разбуцати све. Довиђења смрдија. Окупација се неће заувек трпети.“

Оно што је посебно упадљиво у поводом истраге тужилаштва јесте да је акцију покренуло и спровело Више јавно тужилаштво из Београд, а не надлежно војвођанско тужилаштво.

Међутим, саговорници Васељенске подсећају да изостанак реакције новосадског тужилаштва ни најмање не чуди, будући да већи део војвођанских тужилаштава контролише Загорка Доловац, која је на функцију врховне тужитељке дошла политичком интервенцијом аутономашких политичара којима је „слободна Војводина“, односно „Република Војводина“ недосањани сан.

„Ви имате ситуацију у којој се отворено позива на терористичке нападе, на дизање у ваздух Храма Светог Саве, зграде САНУ, војних и полицијских објеката. То је недопустиво. И управо зато је морало да реагује Више јавно тужилаштво у Београду, јер би, по свему судећи, да се чекала реакција из Новог Сада, и овај случај прошао као и многе сличне претње, без икаквог поступања. Видели смо већ како је одељење за високотехнолошки криминал, у време док га је водио Борис Мајлат, игнорисало бројне случајеве у којима су мете били Срби, државне институције и Црква, па и сам председник државе“, каже саговорник Васељенске и додаје да је и ћутање нека врста одговора, односно прећутно оправдавање.

„Када тужилаштво у Војводини не реагује на јавне позиве да се експлозивом нападају српске цркве, државне зграде и безбедносни објекти, онда се поставља питање шта се у том систему заправо толерише. Загорка Доловац годинама држи под контролом велики део тужилачке мреже, а овакво ћутање оставља утисак да је паљење и рушење свега српског, па чак и цркава, за поједине структуре прихватљиво све док долази из аутономашког и антисрпског политичког миљеа. “, закључује саговорник.

Одбрана кроз замену теза и политички притисак

Након привођења администратора странице „Слободна Војводина“, уследила је брза реакција организације EXIT фестивала, на чијем се челу налази рођени брат ухапшеног, Душан Ковачевић. У званичном саопштењу, EXIT тим је хапшење одмах покушао да представи као „политички притисак“ и реакцију на њихову наводну подршку „студентском покрету“.

Саговорник Васељенске указују на то да се овде ради о класичној политичкој манипулацији и замени теза са циљем да се одбрани члан породице.

„Иза бајке о „студентима“ заправо се крију добро познате блокадерске и екстремистичке групе које већ дуже време покушавају да изазову нестабилност. Покушај да се претње експлозивом и дроновима на верске и државне објекте релативизују и подведу под активизам је увредљив за читаву јавност. Ви позивате да се експлозивом гађају цркве по Војводини и онда кажете како је то удар на Егзит фестивал. При том, ухапшени Ковачевић је већ добро познат јавности и као сарадник Динка Грухоњића  и као неко ко је са језивим жаром скидао српске заставе са државних установа у Новом Саду,“ наводи и додаје да се овакве озбиљна кривична дела против безбедности државе не могу правдати никаквим политичким прогласима.

Софија Марић / Васељенска