ТАЈНО ГЛАСАЊЕ СЛОМИЛО ПРИТИСКЕ: Сенат Универзитета у Новом Саду одбио реизбор Владимира Михића

Одлука Сената Универзитета у Новом Саду да не подржи извештај о реизбору ванредног професора Владимира Михића многи већ виде као први озбиљан знак да се академске институције полако ослобађају атмосфере притисака, блокада и политичког активизма који је последњих месеци обележио рад дела универзитетске заједнице.

Према сазнањима до којих је дошла Васељенска, на седници Сената извештај није добио потребну подршку, пошто је за његово усвајање гласало свега осам чланова овог тела. Одлуци је претходио званичан приговор који је поднео декан Факултета спорта и физичког васпитања проф. др Патрик Дрид.

Посебну пажњу изазвала је чињеница да је гласање спроведено тајно. Управо та околност, како наводе извори блиски Сенату, омогућила је члановима да се изјасне без страха од евентуалних последица, јавних прозивки и притисака који су последњих месеци постали свакодневица на појединим факултетима.

Универзитет у Новом Саду већ дуже време функционише у атмосфери дубоких подела. Блокаде, протестне акције и покушаји наметања политичких ставова академској заједници довели су до ситуације у којој су многи професори избегавали јавно изјашњавање о осетљивим питањима. Због тога је институт тајног гласања, према оцени више универзитетских кругова, представљао једини механизам који је члановима Сената могао да гарантује слободно доношење одлуке.

Резултат гласања показао је да унутар академске заједнице постоји знатно већи отпор политизацији универзитета него што се то могло закључити на основу јавних наступа најгласнијих активистичких група. Истовремено, исход седнице указао је и на постојање професора који су спремни да стану у одбрану универзитетских процедура и академских стандарда онда када им је омогућено да своје мишљење изразе без притиска.

Разматрање приговора који је поднео Патрик Дрид спроведено је у оквиру редовних институционалних процедура, што је додатно потврдило да Универзитет у Новом Саду и даље поседује механизме за решавање спорова унутар сопственог система, без потребе за притисцима са улице или медијским кампањама.

Након седнице уследиле су најаве жалби и могућих судских поступака од стране појединих организација и активистичких група, али је међу делом академске јавности одлука Сената дочекана као победа институционалног поретка над покушајима да се универзитет претвори у простор политичког обрачуна.

Остаје да се види да ли ће ова одлука означити почетак ширег процеса нормализације прилика на Универзитету у Новом Саду. Оно што је извесно јесте да је Сенат овим гласањем послао поруку да се о академским звањима и универзитетским питањима мора одлучивати у складу са прописима и процедурама, а не под притиском јавних кампања и уличних окупљања.

Васељенска