Кнежевић: Црна Гора ћути пред Пленковићем, а прогони транспарент „Србија побеђује”

Предсједник Демократске народне партије и посланик, Милан Кнежевић, коментарисао је у објави на Инстаграм профилу поруке Андреја Пленковића, премијера Хрватске.

Објаву преносимо интегрално:

Да су депортовани држављани Србије у Тиват дошли с транспарентима: „Пумпај“ или „Студенти побјеђују“, гостопримна АНБ и Кавачки клан би им прострли црвени тепих све до хотела „Регент“ у ком би добили наруквице “алл инцлусиве”. Овако су „бесрамници“ једни дошли с транспарентом: „Србија побјеђује!“.

Изгледа је требало да пише: „Србија губи“, да би им наш безбједносни сектор дозволио да уђу у Црну Гору. А какви су то превејани „криминалци“ најбоље говори што су унапријед букирали смјештај и платили за исти.

Све су радили јавно да не би изгледало тајно. Док су ови „наши“ све радили тајно да би испало јавно. Тако је на улазу у Цетиње окачен погрдан транспарент упућен Александру Вучићу да немам никакву сумњу да је у томе учествовала цетињска власт удружена са криминалним филијалама Кавчана који суштински управљају овим градом. Међутим, ако се вратимо у 12. јул 1941. кад је дио Цетињана дочекао с пјесмом и цвијећем талијанске окупаторе, онда је боље што предсједнику Србије није пожељена добродошлица. Мада кад боље размислим, можда су они и у праву, што ће Вучић у Црној Гори?

Да је дошао Чанак, Соња Бисерко, Наташа Кандић, онда то има смисла, али да у државу у којој живи 33 % Срба дође предсједник Србије, то је провокација и хибридно дјеловање како нам објаснише наше безбједносне службе. Досад је у Црној Гори било хибридно дјеловање кад вам хакери са сервера државне управе извуку све податке јер су наши службеници посјећивали порно сајтове.

Сад је хибридно дјеловање проширено на тетоваже и одлазак у теретану. Али зашто онда није протјеран и премијер Спајић у Јапан, и он има тетоважу и иде у теретану? А да сам се ја питао протјерао бих и Емануела Макрона због џогирања Тивтом, ко је он да промовише здраве стилове живота у раним јутарњим часовима док нисмо ни кафу попили, а камоли бурек омирисали.

Ипак, много је важно да за хибридно дјеловање нису означени осам услова Андреја Пленковића које нам је саопштио као зеленаш који подсјећа свог дужника кад је све пропустио да му плати камату.

И сви ћуте, умјесто да га поставе на тај гумењак којим је дошао и врате у лијепу њихову док се море љуби с небом. Јавно политичко уринирање Андреја Пленковића по Црној Гори прешло је све границе, остало је јос само да нам испостави услов да Томпсон пјева 13.јула на Цетињу (што некима не би сметало), и да наша капитулација буде потпуна. А на улазу у град би писало: „Пленковићу брате, упиши нас у Хрвате!“

Уколико прихватимо ових осам хрватских услова, онда нема двојбе да смо већи Хрвати од Хрвата и да је Секула Дрљевић био у праву. А замислите, да је Александар Вучић тражио да му у хотелску собу донесу мекши јастук или цијеђену поморанџу, мислим да би добили још један транспарент из АНБ-а: „Вучићу даље канџе од црногорске поморанџе!“

У почетку ме било срамота што дјелови безбједносног сектора учествују у кампањи дехуманизације и криминализације српског предсједника, а онда сам почео да уживам у њиховој немоћи кад су од Вучића добијали одговоре који су их разголитили као кад су били у породилишту. Вучић је био њихова бабица, откинуо им је пупчану врпцу и ставио у колијевку док не стигну пелене од куће.

Само ми је жао што ови сердари из породилишта не скупише остатке Аптамила (храна за бебе) и макар дјелимично се не обратише Пленковићу да га питају за Лору и мученике шавничко-никшићке групе.

Овако испаде да ћемо ми зато што су нас Хрвати убили морати да платимо одштету од 17 милиона евра њима који су остали живи. Значи наши мртви плаћају за њихове живе, а Пленковић нас шамара и јавно и на пленарној сједници. И сви ћуте, јер док бриде образи од шамарања, ми се у себи радујемо што смо бар вратили транспарент „Србија побјеђује“.

Да сам знао што ће бити, замолио бих Вучића да нас одбрани од Пленковића, макар у име оних 33% Срба који више не могу посматрати срамоћење и понижавање државе. Кад већ нису хтјели да уче од њега како се бране интереси државе, нека Вучићу макар дају пуномоћје да нас брани кад не умијемо сами. Свако свој образ носи, али кад би и за друге који га немају могли да носимо образе, онда се више не би знало који је чији образ.

Овако, до сљедећег самита, можда и утврдимо најзад да од Србије немамо братскије државе, и да су црногорски и српски образи дјелови истог лица, и да то никакви транспаренти не могу испрљати. Имајте то на уму кад у „Галерији“ будете испијали десети дојч и качили на Инстаграм, јер какав је то живот, ако сви не знају да сте били у Београду, а да вас је дочекао само транспарент за Експо.

ИН4С