ПОДГОРИЦА У ЗНАКУ ПУШКИНА: Дан руског језика и 227 година од рођења великог пјесника!

Подгорица је и ове године била мјесто сусрета поезије, културе и духовног памћења. Код споменика Александру Сергејевичу Пушкину у центру града свечано су обиљежени Дан руског језика и 227 година од рођења великог руског и свјетског пјесника, чије дјело већ више од два вијека надахњује генерације читалаца широм свијета.

Свечаност је почела полагањем цвијећа на Пушкинов споменик, које су положили амбасадор Руске Федерације у Црној Гори Александар Петрович Лукашик и представници Удружења књижевника Црне Горе, предвођени потпредсједником Перивојем Поповићем.

Обраћајући се окупљенима, амбасадор Лукашик подсјетио је да се Дан руског језика и рођендан пјесника чије ријечи већ три вијека уједињују милионе људи широм свијета обиљежавају на свим континентима.

„Наш данашњи сусрет не само да потврђује велико интересовање за руски језик у Црној Гори, већ има и дубље значење. То је живо свједочанство духовне везе између руског и црногорског народа, везе која је почела много прије нас и која остаје непрекинута кроз вјекове, упркос свим политичким вјетровима и промјенама“, казао је Лукашик.

Он је нагласио да Дан руског језика представља празник испреплетених културних веза Руса и Црногораца.

„Уједињују нас заједничка вјера, духовне и моралне вриједности, вјековно пријатељство и историјски коријени. Наши језици су блиско повезани и многе ријечи разумљиве су без превода. Када Црногорци читају Пушкинове стихове у оригиналу, дешава се нешто посебно. Ви не откривате само једну нову земљу, већ помажете и нама да љепоту и дубину руског језика поново сагледамо вашим очима“, поручио је руски амбасадор.

Посебно је истакао да је споменик Пушкину у Подгорици симбол пријатељских односа два народа.

„Он нас подсјећа на језик поезије који је разумљив без превода и који говори директно срцу сваког човјека“, рекао је Лукашик.

Говорећи о савременим приликама, амбасадор је поручио да култура остаје најчвршћи мост међу народима.

„Политичке ере и генерације се мијењају, али праве вриједности остају непромијењене. Књижевност, поезија, музика и умјетност окупљају људе, уче нас да се дубље разумијемо и подсјећају нас на оно што је најважније – човјечност, доброту и племенитост“, казао је Лукашик, захваливши црногорским славистима, професорима руског језика, књижевницима и свима који чувају и развијају културни дијалог између два народа.

Удружење књижевника Црне Горе близу три деценије традиционално обиљежава 6. јун – Међународни дан Пушкина, једног од највећих руских и свјетских пјесника. Овогодишње обиљежавање посвећено је 227. годишњици рођења пјесника путоказне незалазне свјетлости и вјечне љепоте, чији су стихови заувијек окренути будућности.

Име Александра Сергејевича Пушкина, пјесника чији је глас био „зов човјекове судбине“, светиња је не само за руски него и за све словенске народе, као и за бројне поштоваоце његовог дјела широм свијета. Данас се са великим почастима слави у Русији и многим државама свијета.

Да историја народа припада пјеснику, Пушкин је показао својим раскошним стваралаштвом. Био је лиричар, приповједач, историчар, новинар, етнограф и мајстор епских и драмских форми. Управо зато његово дјело представља један од темеља не само руске књижевности већ и цјелокупне европске културе.

„Толико њежности, тананости и топлине, толико ода љубави и слободи којима је Пушкин напунио људска срца и узвисио људске душе, није дала сва европска поезија прије Пушкина“, записао је Фјодор Достојевски. Велики критичар Висарион Белински сматрао је да писати о Пушкину значи писати о цјелокупној руској књижевности, јер је његова поезија сабрала и преобразила све најбоље токове руске духовности.

О животу и дјелу највољенијег руског пјесника говорили су књижевник Перивоје Поповић, потпредсједник Удружења књижевника Црне Горе и уредник часописа за преводну књижевност „Сквер“, као и књижевница Милица Краљ, потпредсједница УКЦГ и уредница Трибине „Ријеч“.

Пјесме испјеване под сунцем које се зове Пушкин, „у одавању поште генију када замире национална завидљивост и срца свих људи бију као једно“, како је писао Јован Скерлић, читали су чланови Удружења књижевника Црне Горе и бројни заљубљеници у дјело пјесника чијим се слободарским идеалима и данас вјерује.

Као и претходних година, свечаност код Пушкиновог споменика потврдила је да велика поезија не познаје границе и да ријечи великог руског класика и данас живе међу људима, повезујући културе, народе и времена.

Тихомир Бурзановић/Српска24.ме