Мирослав Пушоња: О пореклу зла и злих људи

Одувек сам трагао да сазнам одакле то долази. Основни разлог лежи у слободној људској вољи. Ја хоћу како ја хоћу! Искуство старијих ме спутава. Желим да будем слободан у мојим мислима и делима. Када би ми чинили добро по природном коду онда би зло било искључено.

Али оно долази по слободној вољи, а не по коду природе што је својствено животињама. Дакле, и зло и добро чинимо ДОБРОВОЉНО! То није закон нужности и неопходности. Ми нисмо роботи већ разумна створења. А то разумно створење, попут слободњака у пирамиди моћи и утицаја јуче, и њихових спонзора у још моћнијој скали моћи, постаје извор зла по слободној вољи сваког од нас појединачно. По унутрашњој супстанци која је слободна. Коју сами бирамо. А бирамо је јер мислимо и верујемо да то тако треба да буде. Да је то исправно. Да то нама припада, да ведримо и облачимо. И зато они у пирамиди моћи и утицаја мисле да је слобода воље у сатирању слабијих и непослушних или неистомишљеника. На то их наводи унутрашње кандило слободе, вредности и вере.

Мислим да је Толстој рекао како је цео наш живот могуће представити разломком. У бројиоцу је наша стварна вредност. У имениоцу оно што мислимо о себи. Вредност разломка једнака јединици показује уравноженог човека. Што је човек умишљенији то је вредност имениоца већа, а разломка мања. Следствено томе и могућност одбира зла (човека) расте пропорционално смањењу вредности разломка.

Због тога постоји корективни фактор који исправља зло у свету. Ми, верујући, мислимо да је то Бог и деламо богобојажљиво. Једна стара библијска прича каже да су Јаковљеви синови продали свога рођеног брата Јосифа из користољубља окрутном робовласнику. Брат, рођени, на правди Бога, постаде роб код туђина. Тако браћа учинише по слободној вољи зло али ће га Бог превести – инвертовати једнога дана у добро. Јосиф се показао као вредан и поуздан слуга и напредовао је у служби, те скупи блага и даде га својој злој браћи, и тако их спаси од сигурне пропасти и глади. Из те и такве породице стићи ће божији изабраник – Месија.

Наша бивша браћа листом су, колико јуче, учинила зло. Продали су нас из КОРИСТОЉУБЉА! По слободној вољи. А могли су поступити и другачије. А и када њих нема, и када останемо сами, живимо по истом обрасцу мржње и поделе. Наш људски мозак упућује нас на освету због тешке неправде. Бог је учинио да брат бачен у окове моћника сломи те окове. Дође до супстанце због које је био предмет почињеног зла од стране његове празноглаве и охоле браће. А потом је сам Бог пустио ту браћу да по њиховој слободној вољи стигну на руб личне пропасти. И баш тада помогао им је онај кога су продали силнику.

Па нешто размишљам о овим драгоценим библијским причама, и питам се нису ли Срби већ једном спасавали своју браћу скидајући им са вратова туђе царевине? И како се све то завршило? Тоталним геноцидом! Зашто? Поранили смо! Нису били свесни амбиса пред којим су стајали. Помислили су да им је бројилац једнак лажном имениоцу. Да се зло исплати. Да имају посла са јадама и јадовима који “природно“ завршавају у Јадовну. То је наш грех. Пристали смо на њихове циљеве и забетониране јаме Истине. Јосиф ту грешку није направио. Ето тако. И данас када смо одвојени од јама и бивше браће, и сатерани на мање просторе, понашамо се на исти начин. Слободном вољом пристајемо на живот пун лажи и злобе. Акције других не можемо променити али сопствене можемо. И то је онај први корак одвајања од зла и злих људи.

Не лижи руку крвнику. Не праштај издајнику. Не лажи! Не кради! Не сведочи лажно! Троши што си стекао…… И биће ти боље. И онима који те следе.

Мирослав Пушоња