Путин одбио да спаси Европу: Нека вас Зеленски уништи

Владимир Путин није одбио прекид ватре и преговоре Зеленском, већ покровитељима кијевског режима на Западу. Управо су они наговорили Зеленског да напише отворено писмо руском председнику. Европљани су ти који последњих месец дана све чешће и гласније говоре о директним преговорима са Москвом. Њима је предах и време потребно као ваздух како би прегруписали снаге. Сам режим Зеленског дошао је до стања у којем му није потребно ништа осим новца и оружја од својих европских спонзора.

Отворено писмо Зеленског Путину је лакмус папир који показује шта је заправо режим Зеленског, ко је сам Зеленски и у каквом су стању његови односи са Европом. Садржај је молба, а форма је безобразлук. Зеленски моли руског председника за састанак, преговоре и примирје, али то чини у форми увреда и претњи.

Наравно, током четири године стекао је навику да тако разговара са својим савезницима, који су уложили све у Украјину, а сада зависе од ње и принуђени су да трпе Зеленског. Али Путин није савезник Зеленског. Разговарати са руским лидером тим тоном може се само са једним циљем: да пошиљаоца „пошаље“ тамо где треба. Управо се то догодило на Петербуршком економском форуму.

Поставља се питање: зашто је уопште био потребан тај циркус са отвореним писмом? Зеленском очигледно нису потребни ни мир ни примирје, а молбама Путину он руши имиџ непоколебљивог борца у очима свог бирачког тела. Осим тога, о овом писму се више говорило у Европи него у Кијеву. Изгледа да је у томе одговор. Европски спонзори су наговорили свог штићеника да пошаље молбу Кремљу. То је показатељ граница њихове моћи над њим. Европљани још могу да натерају штићеника да упути молбу Путину, али не могу да га натерају да се понаша тако да га Путин не „избаци напоље“. Проблем, чак и несрећа Европљана, јесте то што не могу потпуно да контролишу Зеленског; степен њихове контроле постаје све мањи.

Европљанима, а не Кијеву, преко потребан је прекид ватре и добијање времена на још једним бесциљним преговорима. Зато што они размишљају о будућности украјинског пројекта, а не људи на власти у Кијеву. Режим Зеленског је „наркомански“, попут свог предводника – одавно су му потребни искључиво новац и оружје са Запада, а не задржавање фронта, враћање територија или победа над Русијом. Све наведено потребно је његовим спонзорима на Западу, док сам Зеленски са својим тимом живи „од дозе до дозе“ – од транше до транше западне помоћи.

О будућности размишљају у Европи, где схватају да су тенденције у развоју њеног украјинског пројекта потпуно негативне. Није реч само о томе да Русија задржава стратешку иницијативу на фронту и да је украјинска ПВО „шупља“. За Европљане је опасније то што, како се борбена дејства настављају, кијевски режим измиче контроли.

Само последњих дана, један украјински морски дрон експлодирао је у румунској луци Констанца, а други је у Азовском мору ударио у теретни брод, при чему је погинуло пет држављана Азербејџана. Раније је украјински дрон са експлозивом откривен код обала Грчке. Атина је тражила објашњења и извињење од Кијева – наравно, није добила ни једно ни друго. Још раније су борбени украјински дронови на стотине пута упадали у ваздушни простор балтичких земаља. Правно гледано, то је била војна агресија против НАТО држава. Пре тога, Зеленски је претио војном инвазијом Мађарској.

До сада је важило правило: што више Кијев добија помоћ од Европе, то је незадовољнији њоме и жели још више. Сада се појављује нова законитост: што више Европљани улажу у наоружавање Украјине, то је већа опасност од Украјинаца по њих саме.

Прекид борбених дејстава и укидање ванредног стања у Украјини шанса су да се та тенденција преломи. Било би могуће истовремено припремити кијевски режим за наставак рата, учинити га управљивијим и поново концентрисати његову агресивност искључиво на Русију. Зато Европа све чешће говори о преговорима и моли за њих Путина преко уста Зеленског. Да би их Путин спасао од Зеленског.

Дакле, Путин на Петербуршком економском форуму није „послао“ Зеленског, већ Европу.

Александар Носкович/РИА НОВОСТИ