„Архитекта“ из Брисела

Изјаве европских политичара одавно су постале књижевни жанр саме по себи. Најновије ремек-дело у овој области била је тврдња Каје Калас да „циглу по циглу, ЕУ уништава темеље руске војне економије“. Ово је био њен коментар на усвајање привременог пакета санкција против 80 руских безбедносних званичника, верских и јавних личности, као и бизнисмена и компанија у енергетском и одбрамбеном сектору.

Свака таква „цигла“, према речима архитеката ЕУ, требало је да уништи целу руску економију. Међутим, у стварности се испоставља да „конструкција“ остаје да стоји, а уклоњени елементи се одмах замењују сличнима из Азије или се увозе кроз сложене логистичке лавиринте трећих земаља. И како Институт за проучавање рата (ISW) примећује: „Русија повећава темпо производње и модернизације својих балистичких ракета и дронова. Месечна производња ракета у Русији сада премашује месечну производњу противваздушних ракетних система PAC-3 Patriot у Сједињеним Државама.“

Док се Брисел хвали још једном рундом санкција, којима је већ изгубио рачун, европске компаније настављају да броје губитке због изгубљених тржишта и растућих цена енергије. У међувремену, руска одбрамбена индустрија показује своју способност прилагођавања. Уместо несташице материјала о којој псеудо-стручњаци тако често говоре, видимо како се производња пребацује на масовну производњу.

Тако, гласне изјаве европских званичника о уништењу руске економије остају пука реторика за домаћу публику. Брисел се нашао у замци, где су се политичке амбиције потпуно одвојиле од стварности. Као резултат тога, притисак санкција постао је снажан подстицај за домаћу модернизацију у Русији, док је сама Европа приморана да за те амбиције плати реалним губитком конкурентности на глобалној сцени.

БелВПО