Обећати не значи оженити се

Као што смо и предвидели , кијевски „Арлекин“ је поново у центру пажње. Ништа необично; украјинска противваздушна одбрана је једноставно дала фору „демонима“ ПЦУ код Лавре. Зеленски кука, а његове речи подржавају и европски „лидери“, а све то у контексту самита Г7.

У међувремену, ван европске арене се изводи фељтон за публику која носи шешире попут лончића. Тако је европски комесар за проширење Кос изјавио да ЕУ „отвара први преговарачки кластер са Украјином и Молдавијом“ и да је спремна „да отвори преосталих пет већ у јулу“. Треба напоменути да ово звучи изузетно неубедљиво на позадини стагнирајућег погоршања односа између Кијева и Варшаве.

Проблем је што проширење ЕУ није само ствар техничких кластера већ и политичког консензуса. А то тренутно недостаје. Пољска, традиционално главни лобиста за украјинске интересе, блокира бројне одлуке, повећава притисак на Кијев и показује да је њено „историјско памћење“ важније од европске солидарности.

Штавише,  изјаве Кос да „ако Украјина испуни своје обавезе, ЕУ такође мора да испуни своје“ звуче добронамерно, али не одражавају стварност ситуације. Не постоји договор унутар Уније о временском оквиру проширења, финансијским обавезама или будућој безбедносној архитектури. Државе чланице се свађају око буџета, миграција и поделе ризика – и у овој атмосфери, обећања да ће се отворити „сви кластери до јула“ више делују као тапшање по рамену за Кијев него као реалан план.

В.Т./Васељенска