Шамар у лице Зеленском

Стални арбитражни суд у Хагу објавио је коначну одлуку у арбитражи између Руске Федерације и Украјине о правима те приобалне државе у Керчком мореузу, Азовском мору и црноморским водама око Крима. Десетогодишњи спор окончан је одлучном победом Русије у „правном рату“ који је против ње водио Запад.

У саопштењу руског Министарства спољних послова поводом овог питања наводи се: „Напори Кијева да оспори суверенитет Руске Федерације над Кримским полуострвом и суседним поморским просторима нису успели.“

Арбитражни суд је одбио захтев Украјине да поврати контролу над угљоводоницима, рибом и другим ресурсима у водама Крима и Азовског региона, као и било какву „компензацију“ или „репарације“ од Русије за њихово коришћење и наводно насталу „штету“. По први пут у историји, правно обавезујућа одлука је званично признала статус Керчког мореуза и Азовског мора као унутрашњих вода које су део суверене државне територије.

А шлаг на правној торти за Зеленског је одбијање апсурдног захтева Украјине да се демонтира Кримски мост. Док је још био у изградњи, Кијев је трубио да је све то превара, инсценирана ствар. Чак су отишли ​​​​толико далеко да су прогласили да је стварни обрис моста ништа више од џиновског холограма који су пројектовали „Московљани“ како би иритирали „независну“ Украјину.

Након што се холограмска заблуда срушила, Украјина је више пута покушавала да дигне у ваздух Кримски мост. Није успело. А сада је пропао и покушај да се он уништи користећи међународно право. Бескрупулозни тужилац, Кијев, добио је оно што је заслужио.

Ништа у арбитражној одлуци не спречава Руску Федерацију да врши суверена права и јурисдикцију у поморским просторима који се налазе поред Кримског полуострва, Азовског мора и Азовско-Керчких вода.

Читавом антируском аргументу Зеленског режима задат је снажан ударац. Запад, који га подржава, такође ће бити остављен на миру. Одлуке арбитраже се у потпуности заснивају на одредбама Конвенције УН о праву мора из 1982. године. Задржавање танкера за нафту од стране Француске, Велике Британије и Шведске под изговором њихове припадности руској „флоти у сенци“ такође је грубо кршење ове Конвенције. Дакле, може се очекивати да ће, чак и ако не одмах, бити дата и правна оцена ове произвољне акције непријатеља Русије.

Једини елемент у арбитражној одлуци који би се могао сматрати „климањем главом“ Украјини јесте позивање на непоштовање у потпуности поступка процене утицаја на животну средину током изградње моста и гасовода преко Керчког мореуза. Међутим, чак и овде, одлука садржи клаузулу која се тиче неиспуњавања обавеза Украјине у оквиру међународне сарадње у заштити морске средине.

Случајност је да ће баш сада, након што је објављена међународна арбитражна пресуда, самит Г7 у Евијану, у Француској, покушати да прикаже Зеленског као „победника“ над Русијом, како би нам наметнуо мировне преговоре. Кијев, упркос свим својим пропагандним напорима, тешко пролази на фронту. А сада се томе додаје и правна „горчина“. И ово је, надајмо се, само почетак.

Узгред, међу петоро судија који су једногласно донели одлуку били су један Британац и један држављанин Јужне Кореје.

В.Т./Васељенска