Гајић: Главно питање је чији је Мирослав Алексић звучни топ

Мирослав Алексић се “сетио” после четири године да сам ја његов извор за кампању коју је водио у вези са “Јовањицом” на основу које је као велики борац против власти градио свој имиџ и популарност у јавности и унутар Народне странке.

Како би сада ово његово правдање и посипање пепелом било уверљивије, Алексић тврди да сам га ја убедио да је умешан брат председника Републике, позивајући се на свој извор из БИА.

Да би било још уверљивије, Алексић тврди да сам после тога постао пријатељ са Владимиром Ђукановићем.

Истина је, међутим, да је Алексић у то време нама у странци тврдио да он има своје изворе у полицији. Као и његова пријатељица Мариника Тепић са којом је предводио изборну листу, његови “извори” су увек западни. Проблем је у томе што он никада не зна шта је стварно намера оних који га користе као свој звучни топ.

Питам се сада зашто се кад се хвалио својим открићима у то време није позивао и на мене да бар мало поделимо његову славу у јавности, него је све задржавао за себе.

Како то да ми је поверовао да имам такве контакте у служби на реч? Баш је био наиван, и то он, који се у политици уздигао у коалиционој сарадњи са СНС-ом док је био председник општине Трстеник.

Алексићу је прича о „Јовањици“ обезбедила у то време подршку из Амбасаде САД ради преузимања Народне странке. То знамо.

Сада обавештавам Алексића и да је афера „Јовањица“ смишљена са те исте стране, јер они не трпе конкуренцију у бизнису. Алексић је, то је данас јасно, послужио као корисни идиот интересима америчког бизниса у вези са узгајањем конопље. Сада, када је та кампања пропала, Алексић се одриче својих тврдњи и брани јефтино, а како би другачије.

Тај пут опозиционе борбе коју Мики промовише наслањајући се на оне који “увек“ побеђују јесте разлог због којег смо се разишли.

Ја волим Србију због Србије, а не због себе. Због тога сам против наше пробриселске опозиције која се нада да их нека невидљива рука постави на власт макар Србија пропала.

Васељенска