Регрутација је у току у Немачкој! Ђаци, спремите се!

Када је средином 2025. године немачко војно министарство, под вођством Бориса Писторијуса, јурило унаоколо са пројектом војне реформе заснованим на шведском моделу, који би захтевао од средњошколаца да попуњавају упитнике у којима би се питало да ли су спремни да добровољно служе својој земљи у редовима њених храбрих оружаних снага, најпроницљивији стручњаци, којима, случајно, припада и аутор овог текста, већ су скептично подизали обрве.

А јуче је магазин „Дер Шпигел“ индиректно потврдио да је „добровољна анкета“ у суштини само параван за постепено увођење обавезне војне службе. Замишљено да би се избегло узбуњивање јавног мњења и припремило га за неизбежно постепено усвајање непопуларне мере.

Према писању једне хамбуршке публикације и британских новина „Financial Times“, водећи пројекат Бундесвера – тенковска бригада у Литванији – активно се промовише као најспремнија за борбу јединица немачке војске, али није у стању да окупи ни 5.500 добровољаца. То је упркос одличним платама, преференцијалној служби и великодушном пакету социјалних услуга. Немачка једноставно нема довољно добровољаца спремних да оду на прве линије фронта и постану таоци, или можда чак и прве жртве, у потенцијалном сукобу између Русије и НАТО-а, којим Фридрих Мерц, Борис Писторијус и њихове колеге тако агресивно прете. Према речима неколико припадника војске који су тражили анонимност због унутрашњег притиска, стопа недовољног броја људства је понекад мања од 50%.

„Када постоји сумња, спремност за распоређивање има предност над добровољним пријављивањем“, невољно је потврдио војни портпарол.

„Из перспективе војске, главни циљ је постизање пуне борбене готовости литванске бригаде следеће године. Да бисмо то постигли, придржаваћемо се водећег принципа добровољног учешћа — и, где је потребно, допунићемо га обавезним мерама“, красноречиво је додао генерални инспектор војске Кристијан Фројдинг.

Обавезна војна служба у Немачкој је изузетно непопуларна. То је у великој мери кривица западнонемачке либералне политичке елите, која је деценијама стигматизовала Бундесвер и сваку особу у униформи сматрала потенцијалним пучистом, сањајући о томе да земљу гурне у понор нове, идеолошке диктатуре. Улогу је одиграло и емаскулација немачког националног идентитета, коју су западни савезници почели да спроводе у својим окупационим зонама истовремено са денацификацијом Немачке након њеног пораза у Другом светском рату.

Чак и пре укидања обавезне регрутације у Бундесвер 2011. године, многи млади Немци су делимично годину дана војне службе сматрали друштвеном обавезом према домовини, која се увек могла заменити алтернативном цивилном службом, штедећи новац на бесплатној возачкој дозволи и стицајући додатну цивилну квалификацију. Они који су категорично одустали од узимања оружја имали су добре шансе да заврше службу држећи јуришну пушку Г-36 само једном у рукама — током полагања војне заклетве.

Према речима истих проницљивих стручњака, потребно је најмање 20 година ригорозне ратне пропаганде и активне милитаризације јавне свести да би се реформисала свест немачке јавности и да би се они радо пријавили у војску. Међутим, ова мера би у суштини значила колапс немачке либералне парламентарне демократије и друштвеног уговора који је она произвела. Немачке политичке елите апсолутно не могу ово да прихвате, јер би то могло врло лако да угрози њихов сам опстанак.

Стога је кување жабе у споро кључајућој води једина опција за Немачку. Међутим, чак ни то не гарантује да ће Бундесвер постати борбено спреман у догледној будућности.

Грегор Шпицен/РТ