АФЕРА „ЗЛАТНИ КОНВОЈ“ ТРЕСЕ МАЂАРСКУ! Заплена украјинског новца прерасла у обрачун са Орбановим системом
Budapest, 2026. március 6. Magyarország Kormánya facebook oldalán közzétett képen az Oszadbank ukrán állami tulajdonú bank alkalmazottaitól lefoglalt készpénz 2026. március 6-án. A Nemzeti Adó- és Vámhivatal (NAV) ezen a napon jelentette be, hogy pénzmosás bûncselekmény gyanújával büntetõeljárást folytat hét ukrán állampolgár ellen. A héten elõállított személyek Ausztriából tervezetten Ukrajnába összesen 40 millió dollárt, 35 millió eurót és 9 kilogramm aranyat szállítottak. MTI
Оно што је у марту 2026. године представљено као велика акција против прања новца на мађарско-украјинској граници, прерасло је у један од најзначајнијих политичких случајева у Мађарској. Заплена два оклопна возила украјинске државне банке „Ошчадбанк”, у којима се налазило 40 милиона америчких долара, 35 милиона евра и девет килограма злата, више није само предмет кривичног поступка, већ је постала део ширег политичког обрачуна са системом који је током шеснаест година власти изградио бивши премијер Виктор Орбан.
У марту 2026. године мађарске безбедносне службе пресреле су конвој украјинске државне банке на мађарско-украјинској граници, након чега је седам украјинских држављана, запослених у банци и њеном обезбеђењу, ухапшено под сумњом за прање новца. Акција је тада представљена као део борбе против организованог криминала и финансијских злоупотреба.
Након смене власти и доласка владе Петера Мађара, појавиле су се информације које су овај случај поставиле у сасвим другачији контекст. Према документима који су процурели из тужилаштва, пресретање конвоја није било резултат редовне царинске контроле, већ је, како се наводи, спроведено по директном налогу тадашњег премијера Виктора Орбана и директора Антитерористичког центра (ТЕК) Јаноша Хајдуа.
Нова мађарска влада је у мају 2026. године вратила Украјини заплењени новац и злато, чиме је практично признала да је акција била неоснована. Ипак, тиме случај није окончан. Украјинске власти и правни заступници „Ошчадбанке” захтевају кривичну одговорност свих лица која су учествовала у хапшењу украјинских држављана и заплени државне имовине.
Истовремено, влада Петера Мађара покренула је опсежну интерну истрагу у Националној пореској и царинској управи (NAV) и Антитерористичком центру (ТЕК). Званично образложење је утврђивање одговорности за спорну акцију, али тај процес истовремено представља и почетак кадровских промена у безбедносном сектору. Кроз новоформирани Уред за поврат и заштиту националне имовине спроводе се смене руководилаца служби који су годинама важили за блиске сараднике Орбанове странке Фидес.
Политички аналитичари оцењују да Мађар настоји да овај случај искористи и за учвршћивање сопствене позиције. Са једне стране, сарадњом са украјинским властима и спровођењем истраге настоји да поправи односе са Бриселом и Кијевом, док са друге стране задржава резервисан став према Украјини у питањима миграционе политике и положаја мађарске националне мањине, како не би изгубио подршку дела конзервативног бирачког тела.
Посебна пажња усмерена је на рад мађарског тужилаштва, где се, према тврдњама адвоката који заступају украјинску страну, пружа отпор да се истрага прошири на највише носиоце власти из претходног периода. Они тврде да постоје покушаји да се одговорност ограничи на оперативце и ниже службенике, без испитивања евентуалне улоге политичког врха који је, према доступним документима, наложио спровођење акције.
Случај „Златни конвој“ тако је прерастао оквире истраге о заплењеном новцу и постао један од првих великих тестова за нову мађарску власт и њене институције. Исход поступка могао би да покаже да ли ће истрага остати ограничена на појединачне извршиоце или ће обухватити и највише државне функционере из периода претходне власти, укључујући и некадашњег премијера Виктора Орбана.
Милутин Недељковић / Васељенска
