ПОДРШКА БЛОКАДЕРИМА И ПРИТИСАК НА СРПСКО ПРАВОСУЂЕ: Весна Веизовић указала на улогу појединих европосланика у афери „звучни топ“ (ВИДЕО)

Главни и одговорни уредник портала Васељенска Весна Веизовић оценила је у емисији „Рапорт“ на Телевизији Лав да најновији потези појединих европосланика показују да се политичка подршка блокадерском покрету из Србије наставља и кроз институције Европске уније, овога пута покушајем да се утиче на истрагу коју води Више јавно тужилаштво у Београду поводом нових сазнања у предмету „звучни топ“.

Она је подсетила да су управо представници Европског парламента, који су претходних месеци били најгласнији заговорници блокадерског покрета, дочекивали његове представнике у Бриселу и Стразбуру, говорили о наводној полицијској репресији у Србији и прихватили тезу о употреби „звучног топа“ као неспорну чињеницу, иако је истрага још увек у току.

Према њеним речима, сада, када је Више јавно тужилаштво дошло до нових доказа који, како је навела, указују да је читава афера политички конструисана, исти кругови покушавају да кроз Европски парламент дисквалификују поступак и унапред оспоре доказе.

„Тонино Пицула и Владимир Пребилич већ су донели пресуду. Они истрагу називају контроверзном, доказе доводе у питање пре него што су уопште судски оцењени и на тај начин покушавају да изврше политички притисак на српско правосуђе. То није заштита људских права, већ покушај да се из Брисела утиче на поступак који је још у току“, истакла је Веизовић.

Она је оценила да такво поступање представља наставак политичке подршке блокадерском покрету, чије су тврдње о „звучном топу“ европски званичници, како је навела, прихватили без сачеканих резултата истраге.

Говорећи о Тонину Пицули, Веизовић је подсетила да је реч о политичару који је годинама заузимао изразито негативне ставове према Србији и који је, како је навела, више пута отворено стајао уз актере политичких кампања усмерених против државних институција. Подсетила је и да је на фотографијама које су доступне јавности Пицула забележен са представницима српске опозиције, међу којима су Здравко Понош и Драган Ђилас, док је управо Понош био међу првима који су у јавности пласирали тврдње о наводној употреби „звучног топа“.

Према њеним речима, посебно је забрињавајуће што се институције Европске уније користе као механизам политичког притиска на независне органе Србије.

„Када европосланици покушавају да унапред одреде како би једна истрага требало да се оконча, онда више није реч о политичком ставу већ о директном мешању у самосталност српског правосуђа. То је опасан преседан који показује до које мере је подршка блокадерском покрету прерасла у покушај утицаја на институције Србије“, нагласила је Веизовић.

Она је додала да је управо због тога неопходно испитати и улогу појединих носилаца правосудних функција који су, како је навела, годинама одржавали блиске односе са истим политичким круговима из Брисела. Као примере је навела Бориса Мајлата, Бојану Савовић, Јасмину Пауновић и Радована Лазића, за које тврди да су својим поступањем ишли на руку политичким интересима блокадерског покрета, а не интересима државе Србије.

Васељенска