Жустра расправа о оружју: власт о безбедности, опозиција о „разоружавању грађана”

Посланици Скупштине Србије на ванредном заседању расправљају о амандманима на Предлог закона о оружју и муницији, за који посланици власти наводе да се доноси у интересу безбедности грађана, док посланици опозиције тврде да закон не погађа суштину и наводе да нису проблем они који оружје држе легално, већ они који имају нелегално оружје.

Посланици опозиције су током расправе образлагали амандмане које су предложили, па је тако посланица Зелено-левог фронта Биљана Ђорђевић навела да се амандман те странке односи на прецизније дефинисање цивилног стрелишта, док је Ахмедин Шкријељ из СДА Санџака образложио амандман којим се тражи прецизније дефинисање шта је 3Д штампано ватрено оружје.

Министар правде Ненад Вујић је, одговарајући на примедбу Ђорђевићеве да се предложеним законским одредбама не уводи кривично дело за обучавање малолетника за руковање оружјем, рекао да ће то бити део ширих измена Кривичног законика које су у припреми и које ће бити пред посланицима на некој наредној седници.

Шеф посланичке групе СНС-а Миленко Јованов је, одговарајући на примедбу посланика Бранка Лукића из Ми – Снага народа да се предлогом закона, како је навео, „народ разоружава” у ситуацији када му може бити угрожена безбедност, одговорио да и у случају да дође до неке врсте спољне агресије постоје снаге у земљи које треба на то да реагују.

„А то да људима уопште дајете идеју да у време дронова могу личним наоружањем да бране земљу од било чега и било кога, ја стварно не знам којом мером неозбиљности би то могло да се мери”, рекао је Јованов.

Шеф посланичке групе „НПС–НЛС” Мирослав Алексић је оценио да предлог закона није лош, али да је проблем што се закони, како тврди, не примењују у пракси, тврдећи да закон власницима легалног оружја отежава, а не олакшава ситуацију.

Према његовој оцени, проблем није оружје које је у легалном поседу, већ оно које је у нелегалном поседу.

Посланик СПС-а Угљеша Марковић је на то одговорио да постоји тренд смањивања кривичних дела у Србији и да је 2013. године регистровано око 113.000 кривичних дела, а 2025. године 64.000 кривичних дела.

„У периоду од 2013. до краја априла 2026. године извршено је 1.125 кривичних дела убиства и тешког убиства, а у поређењу са истим периодом од 2000. до 2012. тај број је био скоро 2.000 када причамо о убиствима, што је смањење за преко 42 одсто. И мислим да ови подаци на најбољи могући начин говоре о томе да ли полиција ради свој посао”, рекао је Марковић.

Политика