ЧАЧАНСКИ СУД ЛЕГАЛИЗОВАО ГОВОР МРЖЊЕ?Позив на „шутирање и ваљање у катран“ није кривично дело?

Одлука Основног суда у Чачку да ослободи еколошку активисткињу Љиљану Браловић покренула је оштру полемику о томе где престаје слобода изражавања, а где почиње оправдавање јавних позива на физички обрачун са политичким неистомишљеницима.

Случај се односи на говор који је Браловићева одржала на протесту у Чачку, када је са бине, обраћајући се окупљенима, изјавила:

„И није тачно да је довољно да буду на робији. Ма има, бре, да их јашемо и да их шутирамо! У катран да их ваљамо и у перје! Све су заслужили… Много већа казна њих чека.“

Ове изјаве, према ставовима дела јавности, нису биле усмерене искључиво према представницима власти, већ и према грађанима који подржавају актуелну политичку већину.

Посебне полемике изазвало је образложење суда, у којем је наведено да се спорне изјаве могу посматрати као хипербола и метафора. Управо такав став отворио је расправу о границама дозвољеног јавног говора, јер се поставља питање да ли се изрази попут „шутирања“, „јахања“ и „ваљања у катран и перје“, употребљени у политичком контексту, могу сматрати искључиво стилским фигурама или представљају говор који подстиче нетрпељивост и насиље.

Критичари овакве одлуке упозоравају да се њоме релативизују поруке које могу допринети дехуманизацији политичких неистомишљеника и стварању атмосфере у којој је вербална агресија прихватљив облик политичког деловања. Према њиховом мишљењу, квалификовање оваквих изјава као дозвољене реторике шаље опасну поруку да је јавни позив на понижавање и физички обрачун са политичким противницима прихватљив уколико је представљен као фигуративан говор.