СТРАЖАРИ КОМУНИЗМА, УХВАТИ БРАТА ИЗДАЈНИКА: Ђорђије, Павле и Бајо – no pasaran!

Није прошло ни пола 13. јула, а дежурни комунистички стражари затварају тамнице и не дају ни да се трачак свјетлости и новог сазнања ушуња у њихове казамате идеологије у којима нема мјеста за било кога ко мисли другачије од Броза, Стаљина, Ђиласа, Јова Капичића, Мила и Радоја. Још се није 13. јул ни довукао да ручка, а стражари пропале свјетске идеологије бране Црну Гору од Црне Горе и њених житеља, војника и традиционалног Српства који се нијесу дали увести у оквире комунизма, бољшевизма и црногорске хиљадугодишње државности и независности. Када читате те стражаре имате утисак да је и Иван Црнојевић, али и све владике из братства Петровића, као и краљ Никола, заправо били комунисти, али да у своје вријеме нијесу могли те идеје да реализују, али ни да саопште незнавеном народу који је у четири нахије и седам брда сањао о слободи и бољем свијету. Међутим, дочекали су 1941-у и тада је све дошло на своје мјесто!

У Царевом лазу договорено је и написано све оно што су сањали Балшићи, па Иван Црнојевић, комплет Петровићи на челу са краљем Николом и онда је устанак могао да почне. Да се коначно оствари хиљадугодишњи сан о црногорској независности и вјечној борби против душмана, односно домаћих Срба и Србије. У Царевом Лазу је коначно саопштено оно што нијесу знали да објасне ни Црнојевићи, ни Петровићи, ни краљ Никола и коначно је могло слободно да се дише. Да не би Царевог Лаза, па потом ЦАСНО-а у Колашину 1944. године, Црна Гора би потпала под србијанску, вељесрпску и вељечетничку власт и од ње не би остао ни камен на камену.

Један од стражара чак пише да Црна Гора у том вељесрпском подруму не би имала ни школе, универзитете, не би радили ни локална управа, људи не би имали воде и не би имао ко да им одвози смеће испред кућа! Све би им то одузела вељечетничка и монархистичка, буржујско-вељесрпска политичка и остала багра и свела би их на ниво првобитне пећинске заједнице. Свему томе су се успротивили комунисти, Царев лаз, Цасно, Ској, КНОЈ и остали -ој, па данас Црна Гора има универзитет, градску чистоћу, градски превоз и водовод. Тако је то код комунистичких стражара. Без њих и њихових идеолошких предака ни воде не бисмо имали, не бисмо прали зубе, а умјесто канализације имали бисмо и даље сеоске чучавце!

И то се проглашава за врхунску и истину о којој се не смије више ни разговарати. Сагни главу да ти утисну петокраку на чело и приме у Савез Титових и Милових пионира и коначно те ослободе заблуда вељесрпске, буржујске, монархистичке и четничке идеологије! Ко неће, има да бира колико ће година на робију, можда му се смјеши и доживотна уколико у међувремену не ревидира и призна своје грехе, тражи опроштај и учлани се у ПЕС, ДПС, ЕС и остали политички, идеолошки и комунистички стрес!

Шалу на страну, али добар дио Црне Горе је зрео за озбиљну идеолошку дијагнозу. Зар је могуће да након 80 година, разних архива, докумената, збирки исповијести и личних свједочења и глобалног слома комунизма, бољшевизма и стаљинизма, у Црној Гори и даље клија сјеме комунизма, Маркса и Енгелса, Троцког и Едварда Кардеља? Скоро сваки дан постављам питање: који нам је враг, али и лично се сам себи обратим и сам себе упитам: који је теби враг, па не видиш оно што комунисти, пређашњи и садашњи виде и држе се тога као пјани плота? И ко сам то па ја, да све то доводим у питање и да скапавам над књигама и осталим записима који тврде да је комунизам обмана и то вељесвјетских размјера, која још увијек преживљава и чак се обнавља у Црној Гори? Мора да сам ја проблем, јер не видим што други виде, па ми нешто тај комунизам не иде у главу и јављају ми се погрешне слике о Павлу, Бају и Ђорђију!

И нема друге, него је проблем у мојој глави. Ове друге су одлучиле да и даље гоне браћу издајнике и да им не дају ни мртвима мира. Ово друго је некако општеприхваћено и нормално. Ухвати брата издајника и сарадника окупатора и онда мирно спавај.

До сљедећег 13. јула!

Иван Милошевић/Српска24.ме