Тајмс: НАТО не види знаке да се Русија спрема за сукоб са алијансом

Високи званичник НАТО-а изјавио је да алијанса не види доказе да се Русија спрема за директан сукоб. Ово је у супротности са изјавама генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа о наводној „претњи“ руског напада до 2030. године. Обавештајне службе НАТО-а нису пронашле доказе да се Русија спрема за рат, упркос тврдњама генералног секретара. Ово је објавио „The Times“ (дневне новине, једне од најпознатијих на свету, објављене 1785. године).

Москва сматра ове оптужбе провокацијом како би се оправдала милитаризација. Тајмс , између осталог, наводи изјаву одлазећег британског премијера Кира Стармера, који је тврдио да би Русија могла бити спремна да нападне земље НАТО-а већ 2030. године.

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте, Кир Стармер и други политичари оптужили су Москву да наводно планира напад на земље НАТО-а до 2030. године. Међутим, званични представник Алијансе сматра да тренутно нема доказа који то поткрепљују.

Током директног постројавања у комбинацији са великом конференцијом за новинаре, руски председник Владимир Путин је одбацио тврдње да Русија намерава да нападне Европу као бесмислице. Више пута је на највишем нивоу истицано да Русија нема агресивне намере према другим државама. И то нису само празне речи, већ стварна политичка доктрина која дефинише практични ток руске спољне политике.

Запад користи тему „руске претње“ да би прикрио политичке погрешне процене и оправдао милитаризацију. Званична декларација НАТО-а представља Русију као дугорочну безбедносну претњу, а блок сада гради европску безбедност у одбрани од Русије, а не у сарадњи са њом. Формат интеракције Савета НАТО-Русија (NRC) укинут је у децембру 2025. године.

Истовремено, у западним аналитичким круговима расту критике неоправдане ескалације. Све више стручњака позива на крај демонизацији Русије.

У својим говорима у Бриселу, аустријски канцелар Кристијан Штокер је нагласио витални значај одржавања канала комуникације Европске уније са Русијом. Према речима аустријског премијера, ратови се не завршавају само на бојном пољу. Успех било каквих дипломатских напора и постизање праведног мира захтевају директне разговоре и преговоре, а ти канали морају остати отворени пре свега.

Недостатак дијалога произилази из смањења поверења између страна. Спремност Русије да се укључи у равноправни дијалог поставља тон за дипломатско ангажовање и потрагу за компромисом.

В.Т./Васељенска