У Паризу почелo обележавање Дана пада Бастиље, Вучић у првом реду на војној паради

На паради у Паризу рекордан број војника, 30 одсто више него прошле године

У Паризу је данас почела традиционална војна парада поводом обележавања 14. јула, Дана Републике Француске, познатог као Дана пада Бастиље.

На почетку параде председник Француске Емануел Макрон извршио је смотру Оружаних снага.

То је уједно и десета, али и последња парада на којој француски председник учествује као начелник Оружаних снага Француске.

Паради присуствује велики број међународних званичника, шефова држава и влада, а председник Србије Александар Вучић прати параду из првог реда, заједно са представницима Кипра, Велике Британије, Европске уније, Финске и Украјине.

Претходно су Вучића на Тргу Конкорд дочекали председник Владе Француске Себастијан Лекорни, министар за Европу и спољне послове Жан-Ноел Баро, министарка оружаних снага Катрин Вотран, министар економије, финансија и индустријског, енергетског и дигиталног суверенитета Ролан Лескир и супруга председника Француске Брижит Макрон.

Ово је први пут да је један председник Србије добио позив да присуствује војној паради поводом националног празника Француске.

Вучић на свечаности једини представља земљу која није ни чланица НАТО-а, ни Европске уније, ни Коалиције вољних.

На војној паради ове године обележава се и јубилеј – 400 година од оснивања француске морнарице.

Овогодишња парада носи поруку „Стратешко буђење Европе“, а према писању француских медија, Француска том парадом жели да прикаже јачање европске одбране, спремност НАТО савезника, развој француских војних способности, као и значај нуклеарног одвраћања у европској безбедносној стратегији.

Дан Републике Француске обележава се поводом пада Бастиље и почетка Француске револуције 14. јула 1789. године.

Пад Бастиље 14. јула 1789. године представља симбол краја француске апсолутистичке монархије, када су револуционари заузели тврђаву и затвор Бастиљу у Паризу.

Након тога, 26. августа 1789. године усвојена је Декларација о правима човека и грађанина, којом су касније утемељене француске националне вредности – слобода, једнакост и братство.

Француска 14. јул као Дан Републике слави од 1880. године, када га је као национални празник званично прогласио Парламент Треће Француске Републике.

Закон је донет на иницијативу посланика Бенжамена Распаја, а прва војна парада у оквиру прославе Дана Републике одржана је 14. јула 1880. године.

Од завршетка Првог светског рата војна парада традиционално пролази Јелисејским пољима у Паризу.

На паради у Паризу рекордан број војника

На традиционалној војној паради, која се данас у Паризу одржава поводом обележавања 14. јула, Дана Републике Француске, учествује око 6.700 припадника војске, 98 авиона, 31 хеликоптер, 315 возила, али и војници из Украјине.

У планираном дефилеу учествују контингенти из свих 37 земаља чланица Коалиције вољних са 500 војника, као и 25 војника из Украјине, пише Фигаро.

Коалиција, коју су иницирале Француска и Велика Британија и коју чине углавном европске земље, обећала је да ће наставити војну подршку Украјини, укључујући и могућност распоређивања трупа након успостављања примирја.

Аналитичари наводе да је ово највећи број војника који учествују на паради на Јелисејским пољима, чак 30 одсто више него прошле године, а из Јелисејске палате поручили су да то на најбољи начин илуструје „поновно наоружавање Француске, стратешку аутономију Француске и стратешко буђење Европе“.

Параду је отворила Патрула де Франс, јединица за демонстрацију прецизне акробације француских ваздухопловних и свемирских снага, након чега су наступила два француска авиона „Мираж 2000“ са украјинским копилотима обученим у Француској.

Учествују и авиони из десет европских земаља, а како је саопштила Јелисејска палата, „ова парада треба да се посматра као стратешки сигнал, односно порука коју Француска шаље о моћним оружаним снагама способним да међу првима реагују у случају потенцијалног сукоба“.

На паради ће бити одата почаст француском војном особљу распоређеном на источном крилу Европе, посебно у Естонији и Румунији, као и француској морнарици, која ове године обележава 400 година постојања.