Линта: Геноцид у Гаравицама био је део усташког плана за уништење Срба

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта изјавио је данас да је геноцид у Гаравицама код Бихаћа био део осмишљеног и органзованог плана усташког режима да уништи српски народ на подручју НДХ и навео да је у лето 1941. у том месту убијено више од 12.000 Срба међу којима и велики број деце, жена и старих.

„Наша трајна обавеза да се сећамо геноцида у Гаравицама код Бихаћа над више од 12.000 Срба са подручја бихаћког среза, као и са подручја Лике, Цазина, Велике Кладуше, Крупе, Петровца и Кулен Вакуфа“, истакао је Линта у саопштењу.

„Геноцид у Гаравицама се десио од јуна до почетка септембра 1941. године. Врхунац убијања или ‘велики покољ’ у Гаравицама трајао је од 27. јула до 5. августа 1941. године када је, према проценама, стрељано или поклано више од 10.000 Срба“, навео је Линта.

Указао је да је, према независним британским изворима, у Гаравицама за од јуна до почетка септембра 1941. године убијено око 12.000 Срба и око 2.500 Јевреја и Рома из бихаћког краја.

У Бихаћком пољу постоје три стратишта на којима се вршења масовна убијања Срба и где се налазе гробнице – ливаде Гаравице, Церавци и десна обала реке Клокот (Уљевите баре).

Осим три стратишта у Бихаћком пољу почињени су масовни злочини на десетинама других стратишта на ширем подручју Бихаћа као што су јама Јасиковача код Боричевца, Вучја јама у шуми Осој, јаме Делић и Перанића драга код села Заваља, Мехино стање код Велике Кладуше, Црно језеро код Крупе, Мацини Долови код Цазина, Калати код Кулен Вакуфа, Кулен Вакуф, Забаре и Чаире код села Рипач и многа друга.

„Последњих дана јула и првих дана августа масовна убијања трају без престанка дању и ноћу. Страшна истина је да је у Бихаћу и широј околини, током пролећа, лета и јесени 1941. године убијено више од 25.000 Срба“, навео је Линта.

Према његовим речима, усташке власти су 1941. године срушиле до темеља православну цркву Свете Тројице, а њен камен је искоришћен за доградњу римокатоличке цркве и звоника.

Земљиште на којем се налазио предратни православни храм, општинска власт је одузела и ту је саграђена после рата зграда општине у којој је сада седиште Унско-санског кантона.

„У Бихаћкој кули православни Срби су пребијани, мучени и полуживи одвожени на убијање, а 2007. године је проглашена Националним спомеником БиХ“, додао је Линта.

Истакао је да је од националног значаја да држава Србија у Београду оснује Меморијални центар геноцида над Србима у НДХ и започне борбу за међународно признање геноцида над српским народом.

Линта је навео да би Меморијални центар, између осталог, активно радио на попису српских жртава у НДХ, као и на обележававању свих српских стратишта на подручју данашње Хрватске и Федерације БиХ.

То, како је додао, укључује и да у сваком насељеном месту на ширем подручју Бихаћа буду постављене спомен плоче са именима и презименима српских жртава, преноси Танјуг.

Политика