Низак ниво Дунава открио мост римског цара Константина Великог у Бугарској

Изузетно низак водостај на Дунаву у Бугарској открио је делове темеља древног моста римског цара Константина Великог, из четвртог века нове ере, и пружио је бугарским археолозима ретку прилику да документују једно од најимпресивнијих инжењерских достигнућа Римског царства, саопштено је данас из регионалног историјског музеја у Плевену.

Представник музеја у Плевену, Павел Попов је казао да су „за археологе, ови тренуци изузетно вредни, јер природа накратко открива објекат који је већину времена скривен испод Дунава“.

„То нам пружа ретку прилику да га посматрамо, документујемо и проучавамо у његовом стварном окружењу“, казао је Попов.

Римски цар Константин Велики лично је 5. јула 328. године нове ере отворио и освештао Константинов мост, који је био највећи и најпознатији камени мост на Дунаву, и повезивао је древни град Улпију Ескус у северној Бугарској са Сучидавом у данашњој Румунији.

Са дужином од 2,5 километара и ширином од 5,7 метара, то је био највећи речни мост у античко доба, али је коришћен само око 27 година и уништен је током варварске инвазије Хуна 355. године.

У уторак је тим из музеја у Плевену извршио снимање из ваздуха и документовање видљивих остатака моста, близу села Гиген у северној Бугарској, преносе медији.

Истраживачи су користили дронове за мапирање и фотографисање остатака моста, који су видљиви због ниског водостаја Дунава.

Спутњик