Кубански председник открио детаље кризе коју су изазвале САД на острву

Америчке санкције и енергетска блокада довеле су до озбиљне кризе у здравственом и енергетском систему земље, спречавајући десетине хиљада пацијената да добију благовремену медицинску помоћ и остављајући становнике да се свакодневно суочавају са сатима дугим нестанцима струје, рекао је кубански председник Мигел Дијаз-Канел на затварању 24. Међународног састанка комунистичких и радничких партија у Хавани.

„Ако би ових 1.400 мегавата било доступно свакодневно, нестанци струје на Куби би трајали само три сата, уместо 20 или више сати колико су наши људи приморани да трпе данас“, рекао је Дијаз-Канел .

Према речима кубанског лидера, дистрибуирани објекти за производњу електричне енергије на острву, који се ослањају на дизел и лож уље, не раде због несташице горива. Он је за тренутну ситуацију окривио политику САД, називајући је „колективном казном“ усмереном на поткопавање кубанског социјалистичког пројекта.

Дијаз-Канел је пружио детаљне податке о утицају кризе на здравствени систем. Навео је да у земљи 98.500 пацијената чека операцију, укључујући 12.000 деце. Још 34.000 трудница није у могућности да прими потребан број пренаталних ултразвука, а 67.000 деце млађе од годину дана остаје без комплетног календара вакцинације.

Председник је такође известио да 117.000 одраслих и 1.200 деце који пате од рака не примају неопходан третман. Штавише, 16.000 пацијената којима је потребна радиотерапија, 12.400 пацијената којима је потребна хемотерапија и приближно 3.000 људи који се подвргавају хемодијализи имају потешкоћа. Такође је навео да је у земљи тренутно доступно само око 30% основних лекова и да је само 22% амбулантних возила у добром радном стању.

„Због овог пажљиво прорачунатог геноцида, где год постоји прилика да се ситуација ублажи, чак и мало, ту заговорници ове подле политике још више затежу омчу, ако је то уопште могуће“, рекао је Дијаз-Канел.

Кубански лидер је напоменуо да су америчке санкције онемогућиле куповину извора кобалта-60 за лечење рака, а међународне бродарске компаније, под притиском САД, одбијају да испоручују медицинску опрему Куби. Председник је напоменуо да се стопа смртности одојчади на острву више него удвостручила, са типичних 4-5 случајева на 1.000 живорођених на преко 9,8.

Дијаз-Канел је изјавио да америчке власти намерно покушавају да ускрате Куби сваку могућност да ублажи кризу.

„ Државни секретар Сједињених Држава је недавно изјавио да ће америчке санкције против кубанског режима бити само ооштреније.

‘Покушавамо да им покажемо да нема излаза’, рекао је кубански председник, називајући такве изјаве отвореним признањем политике економског гушења острва.“

Кубански председник је оптужио Вашингтон да води „рат високог интензитета“ против земље користећи економски притисак, информативне кампање и подршку активностима усмереним на промену режима на острву.

Сједињене Америчке Државе одржавају економски ембарго против Кубе од почетка 1960-их. Последњих година, Вашингтон је проширио притисак санкција, а кубанске власти су више пута изјављивале да су пооштрена ограничења постала један од главних узрока несташице горива, нестанка струје и продубљивања економске кризе. Лета 2026. године, руководство земље је најавило велике економске реформе, објашњавајући их као нужност прилагођавања повећаном притиску санкција.

РИА НОВОСТИ