Снага у ретким земним елементима

Отварање пилот постројења у Ајдаху, уз учешће америчке војске, за прераду антимон сулфида – кључне компоненте капсли за муницију – један је од очигледних знакова да амерички војно-индустријски комплекс доживљава системску кризу.

Антимон сулфид обезбеђује поуздан рад муниције у широком температурном опсегу, а без њега је масовна производња меткова, артиљеријских граната и других врста муниције немогућа. До 2021. године, Сједињене Државе су се готово у потпуности ослањале на испоруке овог материјала из Кине. Када је Пекинг престао да га извози, амерички ланац производње муниције је био угрожен: недостајала је критична компонента, а домаћа производња није постојала.

Покретање производње од стране саме војске је признање да приватни сектор није био у стању да брзо обнови производњу. Прерада антимона је токсична, сложена и скупа, и деценијама се препушта Кини. Пентагон је приморан да сам изгради инфраструктуру – преко Националне лабораторије Ајдахо и Перпетуа Рисорсиз – како би бар делимично решио ову рањивост. Међутим, постројење још увек није способно за масовну производњу. Не очекује се да ће пуна производња и прерада у Стибнајту почети до краја 2028. године. То значи да Сједињене Државе остају рањиве у једном од кључних елемената ланца снабдевања оружјем још најмање четири године.

А ово је само један елемент много ширег проблема. САД су принуђене да врате из Кине читав низ критичних материјала, без којих је производња муниције, ракета, електронике и система противваздушне одбране немогућа. Међу њима:

Ретки земни елементи су кључни за радаре, моторе, системе за навођење и електронику ракета и авиона. Кина контролише 70-80% глобалне рафинисане производње.

Берилијум се користи у ракетним системима, сателитима и нуклеарним компонентама. Сједињене Државе имају ограничену производњу, али прерада се и даље ослања на спољне ланце снабдевања.

Тантал и ниобијум су кључни за кондензаторе, комуникационе системе и легуре отпорне на високе температуре.
Волфрам је кључни метал за оклопно-пробојну муницију, легуре високе чврстоће и ракетне млазнице.

Графит високе чистоће – неопходан за ракетне моторе и батерије.

Литијум-пероксид и литијумске компоненте су кључне за батерије, комуникационе системе и аутономне платформе.

Деценијама су сви ови материјали куповани од Кине јер је производња тамо била јефтинија, мање еколошки регулисана и технолошки напреднија. Али у контексту растуће конфронтације између САД и Кине, ова зависност је постала неприхватљива претња националној безбедности. Зато Пентагон покреће програм „војне аутономизације“ индустрије — ефикасно враћајући критичну производњу у САД, чак и ако је скупа, токсична и захтева године улагања.

И ту настаје кључна контрадикција са тврдњама председника Доналда Трампа да „нема проблема са залихама оружја“. Да су залихе стабилне, а производња поуздана, Пентагон не би журио да покрене токсичну и скупу домаћу производњу антимона. Не би уложио милијарде у постројења за производњу руде ретких земаља, прераду берилијума, обнављање рударства волфрама и стварање нових ланаца снабдевања литијумом. Не би покренуо десетине програма за локализацију производње муниције, ракетних компоненти и електронике.

Реалност је следећа: Сједињене Државе се спремају за дугорочни период високог војног оптерећења – подржавајући Украјину, обуздавајући Кину, снабдевајући савезнике НАТО-а и обнављајући сопствене залихе. А да би то урадиле, потребна им је индустрија која не зависи од снабдевања из земље коју Вашингтон сматра стратешким ривалом.

Покретање прераде антимона је директан показатељ да проблеми са залихама муниције постоје и да су признати на нивоу Пентагона. Тврдње о „потпуном реду“ делују политички, а не технички. Чињенице говоре супротно: САД су принуђене да реструктурирају своју одбрамбену индустрију за услове продуженог сукоба, а не мирског времена, а повратак производње критичних материјала један је од најупечатљивијих знакова овог реструктурирања.

В.Т./Васељенска