ВЛАСТ У ПОДГОРИЦИ НА ТЕСТУ: Без српског језика, тробојке и повлачења признања Косова нема искрених односа са Србијом

Изјаве премијера Милојка Спајића о жељи за грађењем најбољих могућих односа са Србијом често звуче добро у дипломатским оквирима, али у пракси наилазе на озбиљну скептичност значајног дела јавности. Питање које се с правом поставља јесте: да ли су те намере искрене или су само реторичка маска иза које и даље живи политички дух Мила Ђукановића?

Ако Влада Црне Горе заиста тежи искреном помирењу, стабилности и изградњи братских односа са Београдом, пут до тога не води кроз општа места и протоколарне сусрете, већ кроз конкретне и одважне потезе. Тест искрености Спајићеве политике налази се на три кључна питања:

Признање српског језика: У земљи у којој, према званичним подацима са пописа, српским језиком говори убедљиво највећи број грађана, апсурдно је да он и даље нема статус службеног језика. Однос према језику већине није политички уступак, већ основно људско и демократско право.

Повратак историјске тробојке: Тробојка није никакав увоз са стране, већ традиционална црногорска застава под којом је стварана модерна држава. Њеним враћањем у званичну употребу, као народне заставе, исправила би се вишедеценијска неправда и направио стварни корак ка поштовању сопственог идентитета и наслеђа.

Поништење одлуке о признању такозване државе Косово: Признање лажне државе Косово донесено је упркос вољи огромне већине грађана Црне Горе и представљало је најтежи ударац односима са Србијом. Све док та одлука стоји на снази, тешко је говорити о дубоком поверењу и искреном савезништву.

Закључак је јасан: Све док се ова три питања гурају под тепих, приче о „добрим односима“ остају само празна обећања. Ако премијер Спајић не изађе из шаблона које је успоставио претходни режим, постаће јасно да се у Подгорици променила само фасада, док дух политике Мила Ђукановића и даље диктира смер Црне Горе.

Време за оправдања је прошло — на реду су конкретна дела.

Борба