Нови велики шок! Ех, како би Србија сада прошла да владају „прави“ Руси, Американци и Европљани

Србија је изузетна земља и по томе јер у њој живе, јавно делају и политичка копља жестоко укрштају већи Руси од Руса, већи европејци од европејаца и већи Американци од Американаца. Право чудо и светски феномен!

Ти српски Руси, који су већи од самих Руса, на пример, никако не могу да разумеју последњу поруку Сергеја Лаврова да је посета Зеленског Београду – плод дрског и осионог притиска Европске уније.

Српски „Руси“ су у најмању руку очекивали историјски разлаз и бруталну одмазду Москве према Србији и српском руководству због доласка кијевског неонацисте.

Ти већи Лаврови од Лаврова, очекивали су нагло поскупљење гаса, па чак и завртање славине јер се, по њима, Србија „дефинитивно окренула Западу“. А неки су се, зарад ситне политичке добити, потајно надали и да ће Русија да прекине сваку подршку Србији чак и по питању суштинских националних тема – од Бањалуке преко Сребренице све до Призрена.

Уместо тога, на велико разочарење већих Руса од Руса, шеф руске дипломатије је поручио да председнику Србије Александру Вучићу није лако, да га Европска унија уцењује, али да он храбро подноси тај притисак.

Ех, а ти наши највећи Руси би у ствари најбоље знали шта треба сада да се уради само да су на позицији Сергеја Лаврова и Владимира Путина.

Уцене су мало за праве Европејце

А српским европејцима који су већи и искренији од правих европејаца, никако није јасно зашто Брисел, Лондон, Париз и Берлин не уведу коначно жестоке и бруталне казнене мере против Србије.

Српским турбо-европљанима мало је што ЕУ уцењује и условљава Србе да морају да уведу санкције Русији и да се фактички одрекну Косова и Републике Српске. Мало је што што та њихова вредносно беспрекорна Европа жмури на средњевековно бичевање Срба на Косову и протеривање српског народа по свим модерним стандардима. Мало је што у њиховој смерној чланици Хрватској шенлучи наказни усташки нацизам.

Мало им је што у Бриселу и не планирају чланство Србије у Унији, а веома планирају да Србе шаљу у нови апокалиптични рат против Русије и да натерају тако наш народ на највеће историјско понижење и капитулацију…

На велико разочарење великих и осведочених српских европејаца, који су очекивали санкције према српском руководству, прави европски лидери често навраћају у српску престоницу, одржавају билатералне односе са Србијом, па су у Београд чак, на њихов шок, послали и марионету Зеленског.

Ех, како би овдашњи велики европејци, који се често праве и Енглези, тачно знали како би Србија могла да се казни да су баш они на месту Урсуле, Каје, Макрона или Мерца.

Где си сада Клинтоне…

А тек колико су само резигнирани и потуљени српски Американци који су већи и од самих Американаца.

Њима никако не иде у главу како Америка може са оваквом Србијом да започиње било какве преговоре о стратешком партнертству.

Не иде им у главу, зашто Бела кућа и Пентангон здруженим снагама не запрете Србији новим бомбама или бар неком локалном агресијицом како би Србе коначно довели упамет и окренули дефинитивно од политичко-економских савезништава са Кином и Руском федерацијом .

Него чак из Вашингтона дају лиценцу за оперативни рад НИС-а, дрзнули се да потпуно укину царине Србији, политички спасавају Милорада Додика у Републици Српској и прилично хладно и са дистанце, без претеране љубави гледају на распаднуту власт у Приштини.

Мало је српским Американцима што Америка и даље инсистира на независном Косову и практично суштински не мења значајно однос према Београду, већ само декларативно и површно. Није то довољно.

Овдашњи већи Американци од Американаца са сетом се сећају Џозефа Бајдена, милују портрет Вилијама Била Клинтона (и његове жене Хилари) и сањају дан кад ће се у Вашингтон вратити чврста и немилосрдна песница према српском руководству и народу с обе стране Дрине.

Ех, како би наши већи Американци од Американаца знали да казне Србију и српски народ само да су они сада у Белој кући и у Овалном кабинету уместо Доналда Трампа (и жене му Меланије).

Већи Срби од Срба

И на крају, појавила се сада и у нашем региону и међу најближим суседима и крвним сродницима, још једна политичка сорта – већи Срби и од самих Срба.

Иако су ти сународници чак и део власти у братским земљицама које су признале Косово, одмах увеле санкције Русији и ушле у НАТО, сада са јуначким подсмехом и херојским цинизмом гледају на Србију и на званични Београд.

Ех, како би они били храбри и одважни и како би се свима чврсто и непоколебљиво супротставили само да они, или неки њихови, седе на Андрићевом венцу у Председништву Србије или бар у Немањиној 11…
Можемо само да замислимо.

Предраг Васиљевић/Спутњик