ДРАМА НА НЕБУ! ПИЛОТИ ПРИЈАВЉУЈУ НЕОБИЧНЕ ОБЈЕКТЕ Мистериозне слике послате Урсули фон дер Лајен: „Видели смо светло које сија, а онда нестаје

Документ открива да Европска комисија најмање од 2023. прати неидентификоване аномалне појаве (УАП), док пилоти траже јаснија правила за њихово пријављивање.

Европска комисија најмање од 2023. године дискретно прати неидентификоване аномалне појаве (УАП), показује документ њеног одељења за одбрану у који је увид имао Јуроњуз. У документу се наводи да се такве појаве, захваљујући развоју технологије, све боље уочавају и идентификују, али и да „морамо бити још бољи“.

DRAMA NA NEBU! PILOTI PRIJAVLJUJU NEOBIČNE OBJEKTE Misteriozne slike poslate Ursuli fon der Lajen: „Videli smo svetlo koje sija, a onda nestaje“ #vesti #svet #nlo #evropskakomisija #evropskaunija https://t.co/owB1rgxPv6

— Blic (@Blic_online) August 17, 2026

Документ се односи на посматрања неба изнад Малезије и сугерише да Комисија ову тему прати активније него што је до сада јавно приказивано. УАП је назив који је заменио старији појам неидентификованог летећег објекта, односно НЛО-а.

Тема је привукла знатно већу пажњу након што је Њујорк тајмс 2017. године открио да Пентагон поседује снимке неидентификованих појава забележених током војних летова. Америчко Министарство одбране званично је почело да користи назив УАП 2020. године.

Комисији послали 37 снимака

Јуроњуз је разговарао са оцем и сином, астрономима аматерима из Малезије, који су се у октобру 2022. обратили Европској комисији. Послали су 37 снимака неба и свемира, укључујући појаве које сматрају УАП-овима, и председницу Комисије Урсулу фон дер Лајен питали о њиховом пореклу.

Упозорили су да се неидентификовани објекти појављују у близини авиона и важних локација, укључујући војне и нуклеарне објекте. Тврдили су и да су забележили необичне сигнале на локалним вај-фај фреквенцијама.

Комисија им је одговорила да нема овлашћења да истражује догађаје изнад Малезије, али је најавила да ће државама чланицама предложити повећање способности откривања објеката у свемирском простору око Земље.

„То ће нам делимично помоћи да боље идентификујемо УАП-ове које сте видели, као и бројне комаде свемирског отпада“, одговорили су из Комисије.

Малезијски астрономи безуспешно су се обраћали и НАСА-и, као и канадским и малезијским институцијама. Подршку им је пружио бивши канадски посланик Лари Мегвајер.

„Небо није класификовано. Што се више информација прикупи, то ће јавност бити свеснија овог питања“, написао је.

Европа знатно уздржанија од САД

Амерички Конгрес одржао је у јулу 2023. велико саслушање о УАП-овима, са нагласком на националну безбедност и тврдње о тајним државним програмима. Промена назива из НЛО у УАП требало је, између осталог, да смањи стигму која деценијама прати ову тему.

У Европској унији о УАП-овима се јавно расправља знатно мање. Француска је једина чланица која има државни центар специјализован за њихово истраживање, ГЕИПАН. Од оснивања 1977. године анализирао је више од 3.300 случајева. Њих 106 остало је необјашњено, док за 1.014 случајева није било довољно података.

Француски парламент је у јуну расправљао о УАП-овима. Посланик Арно Сен-Мартен рекао је да је циљ да се расправа удаљи од сензационализма и да се овој теми приступи озбиљно и рационално.

Пилоти траже јаснија правила

Један од главних разлога због којих се УАП-овима последњих година посвећује више пажње јесте безбедност ваздушног саобраћаја. Немачки европосланик Фабио Де Мази током 2025. и 2026. више пута је тражио да ЕУ уведе посебну стандардизовану категорију за пријављивање таквих инцидената.

Пилоти упозоравају да недостатак јасног протокола отежава прикупљање података. Сматрају да неидентификовани објекти могу довести до губитка оријентације или принудних маневара, а пријављују се и могући поремећаји сензора и комуникационих система.

Комерцијални пилот Роб Акерманс, који има 35 година искуства, описао је Јуроњузу догађај из 2023. године. Током лета са Блиског истока према Холандији посада је више од два сата посматрала необична светла.

„Видели смо светло које би снажно засијало, а затим полако избледело. То се понављало, често уз још једно или два светла. Најчудније је било што би једно од три светла понекад маневрисало око осталих, као у потери, након чега би нестала“, рекао је.

„Неидентификовани објекат првенствено је безбедносно питање“

Акерманс каже да пилоти често ћуте због могућих професионалних последица.

„Више вас брину професионалне последице због табуа него стварни безбедносни ризик којем сте сведочили“, рекао је.

Капетан Боинга 747 Кристијан ван Хејст описао је неколико сличних искустава. Током лета из Амстердама према Малаги 2010. године посада је, како каже, приметила правоугаони објекат док се авион налазио на висини од 41.000 стопа.

Контрола лета у Мадриду рекла им је да испред њих нема другог саобраћаја, након чега су повезани са војном контролом. Ни она није имала податке о летелицама или војним активностима на том подручју.

Ван Хејст наглашава да неидентификовани објекат у ваздушном простору првенствено треба посматрати као безбедносни проблем, а не као тему научне фантастике.

Додатну пажњу изазивају извештаји о УАП-овима у близини нуклеарних постројења. Француска студија из 2015. године утврдила је повезаност дела необјашњених виђења са близином нуклеарних локација, док се слични извештаји у САД бележе деценијама.

Комисија: То је одговорност држава чланица

Упркос све већем европском нагласку на заједничкој одбрани, Европска комисија и даље тврди да су УАП-ови првенствено питање појединачних држава.

„УАП-ови су у надлежности држава чланица ЕУ, које се њима баве у складу са националним приоритетима безбедности и одбране“, одговорио је портпарол Комисије на питање Јуроњуза о размени информација са САД.

Јоаким Декерс, оснивач холандске коалиције за УАП, сматра да је један од највећих проблема стигма због које се, према његовим тврдњама, велики део пилотских виђења уопште не пријављује.

„ЕУ не може задржати водећу улогу у безбедности ваздушног саобраћаја док игнорише стварност коју друге велике силе већ мере“, рекао је Декерс.

Блиц/Курир