Историјске реформе на Куби: Народна скупштина усваја пакет закона усред кризе

Кубанска Национална скупштина народне моћи усвојила је пакет од 176 мера за ажурирање управљања земљом и економског модела усред оштрог притиска америчких санкција. Циљ реформи је смањење бирократије, децентрализација владе и омогућавање тржишним механизмима да превазиђу кризу.

Суштина реформи

Јавна управа: рационализација владиног апарата, смањење руководећих позиција и буџетских расхода и смањење броја министарстава на Куби са 27 на 20. Општинама се даје већа аутономија у развоју локалних економија и прикупљању средстава.

Трошење на социјалне програме сада подржава не само држава, већ и порези из растућег приватног сектора.

Економске мере

Формирање приватног сектора кубанске економије: дозвољено је стварање приватних комерцијалних компанија, власништво над више предузећа одједном и прихватање приватних инвестиција (укључујући стране) у државна предузећа; дозвољена је конверзија државних предузећа у акционарска друштва.

Закон о раду: флексибилност и нови формати запошљавања осмишљени да прилагоде социјалне гаранције новим тржишним реалностима.

Социјална сфера: постепено укидање универзалног система изједначавања субвенција на робу. Помоћ ће бити циљана.

Усвојени су ажурирани стандарди стамбене политике.

Контекст реформе: промене имају за циљ да прилагоде економски и социјални модел земље актуелним изазовима.

Вођа Острва слободе не прихвата капиталистички модел

Затварајући седницу, кубански председник Мигел Дијаз-Канел је нагласио да промене не означавају помак „ка већем капитализму“, већ су усмерене на јачање социјалистичке изградње на Куби.

Кубански лидер је критиковао хуманитарне последице трговинске и економске блокаде коју су Сједињене Државе увеле пре више од шест деценија и осудио хуманитарну помоћ коју је Вашингтон најавио кубанском становништву.

Према његовим речима, „Не може бити већег цинизма и злобе од лишавања народа основних потреба, а затим хвалисања помоћи која је далеко од покривања огромних дневних трошкова блокаде која се спроводи против острва“, извештава латиноамерички аналитички портал libertador.ru.

Текуће економске реформе и увођење приватног бизниса на Куби су неопходна мера за превазилажење кризе, али не и одбацивање социјалистичког система; кључни сектори економије остају под контролом државе и партијског апарата.

В.Т./Васељенска