Чуровић: Јесте ли некад чули за говор на фестивалу у Пули који говори у стању у Мађарској?

Након медијски изазваног „скандала“ који се није догодио, у којем је главна тема „неизговорени“, али „објављени“ говор глумца Драгана Мићановића на Фесту у Херцег Новом, поставља се питање коме је и због чега у интересу ова врста замагљивања предивног фестивала у Боки.

Но, да буде јасније, преносимо са Фејсбука статус бивше министарке просвете, културе, науке и спорта Весне Братић, којим се запитала зашто Славиша Чуровић није отворио Фестивал, као и његов веома садржајан одговор.

„Од свих глумаца из Србије борбу против ДПС-а подржао је само Славиша Чуровић. Није се шлихтао ниједном режиму.

Зашто нисте Славишу позвали да отвори фестивал?

Нешто му фали? Ах, да. Образован је, способан, говори истину и не користи културне догађаје као политичку платформу.

Зашто данас Славиша нема места у ‘култури’ Црне Горе?“, статус је Братићеве.

У целини преносимо и одговор врсног глумца и културног радника Славише Чуровића:

Весна драга,

Хвала пре свега… Неће ме никада позвати јер одлучују незналице.

Неће, зато што Министарство културе води физијатар, Филмски центар ухлеб кога смо ја и ти довели за руку да ради нешто, а не да само путује и дели паре Лопудима и накнадно додаје за глупаве фестивале по планинама… Која је дошла на Мандићевој квоти, а сад је на дукљанским јаслама, са све исплетеном мрежом провинцијалних сатрапа и ветром из Пуриватриних саопштења како без ње нема филма у ЦГ. Њена уметничка и продуцентска тежина мери се разградњом ЦГ културе, успостављањем сопственог феуда и грчевитим чувањем фотеље због немогућности да ишта друго игде ради, јер за то требају референце.

Они спремају пуч на фестивалу и отимање истог, декретом који ће потписати физијатар у култури, спровести она, а град ХН оставити на маргини дешавања на филму.

Зато што Дукљани држе сву културу, ове две чиновнице им се додворавају, онда дају из Министарства културе препоруку Фестивалу да оде под окриље Филмског центра ЦГ, не би ли поклопиле и то и Фестивал узеле из руку Херцег Новог — да се оставе места за запослење и кад прође мандат, јер се никоме не враћа на физијатарско одељење или под скуте вишедеценијског Бироа рада.

А ево и малог куриозитета.

НИКАДА нисам позван на Фестивал од стране Фестивала, па никада за 30 година каријере НИСАМ НИ БИО НА ЊЕМУ.

Имао сам и филмове, серије — и никада. Смешно?

Ове године су ме звали из Општине, продуценти и слично, али НИКО НИКАДА ИЗ ФЕСТИВАЛА. Знам поуздано да је ова тета из Филмског центра ургирала да се не зовем, а ето, довео сам серију у ХН да прослави тај град у региону макар сликом, нешто и глумом.

Премијера је била без мене, а генији су смислили да то ставе у салу, а не на Канли кулу. Важније је било да на отварање дођу познати глумци него да сви виде и њих и град на Кули, не у театру пред 70 људи…

Али њихово провинцијално, напаћено, незнавено тумачење културе мора кад-тад доћи на наплату. Ево, дошло је.

Оне, кад су виделе да ће отварање бити памфлет политике, нису знале шта ће, а бирали су то као да бирају модела за пробање одела у бутику. Јер једино то знају од фестивала и да направе бруку.

Јер нико не прича више о филмовима, већ о говору!!! Замислите!!! Чему то служи? Говор није одржан, али је објављен, волшебно, на страницама дукљаноидних медија.

И неко је луд?

Или се неко прави луд?

Да се држе памфлети на фестивалу у Црној Гори? Јесте ли некад чули за говор на фестивалу у Пули који говори о стању у Мађарској?

Али ово је и био циљ.

Без икакве тежине.

Лордан Зафрановић им је био дан раније у кући Андрића. Нису се ни сетили да га зову да не би „Деца Козаре“ увредила комшије. Могао је он отворити фестивал.

Они су, а ти си ме поставила у Савет и ја издржао седам дана са тим сподобама у тадашњем Савету, на моју идеју да тај фестивал има уметничког директора БЕСПЛАТНО, а да то буде Данило Бећковић, рекли да НЕМАЈУ ПАРА. За бесплатно. У ствари, за Данила нема места, као ни за мене. То је била порука. Провинцијалаца тадашњих.

И ја напустио то јер сам видео колико је сати и куда то води. У овакву пропаст и бруку која се чује из Новог.

Пре три године су будили Тању Бошковић да се спрема да отвара фестивал јер су се сетили да немају никога, а да Тања има тамо стан и бива лети. Толико о професионализму.

О аматеризму, неспособности и глупостима које праве не бих трошио речи. Сами звече, као њихове тоалете које се користе само за ХН, а оне боље за Сарајево филм фестивал. За наш само горе. И све најгоре.

Наивно и поштено сам им давао идеје бесплатно. Само су послушали да иду после Сарајева, а не у истом термину.

Али зато, кад оду тамо, они су као у временској капсули, срећни као мали провинцијалци, баш као у причи да је Пинки видео Тита.

Културу не могу да воде аналфабете, попадије и масерке.

Културу воде људи који су из ње, са везама, који промишљају, који чине за свој град и земљу општу мисију напретка и препознатљивости. Они не знају коме се фестивал обраћа? Па шта даље да причамо.

Они користе Херцег Нови за своје контакте и одласке по Пуриватриним мистификацијама, по Букурештима и Ригама.

Треба бити добар мајстор и маргинализовати Херцегновски фестивал. Имаш најлепши град у ЦГ, најлепшу сцену у бившој Југославији, уз Пулу, имаш море, острва, 100.000 туриста и Новљане који знају шта су култура и филм. И то све сведеш на ниво жуте штампе и на 50 гледалаца по филму?!?!?!

O tempora, o mores!

Гледам ово све сваке године, обично сакривен у Њивицама. Њима су важни ватромет и коктел и да обавезно имају тоалете за отварање.

Што им се озбиљан народ смеје, то нема везе.

Али ја не знам да водим Дом здравља, нити сам учен за то, а најмање бих пристао да се бавим увозом помагала за реуму или књига за верске обреде, нити да предајем у Богословији, а они, ето, знају и фестивал да воде и културу да сабијају на конто својих ручкова — све знају.

Знају и како да отму фестивал и среде га до краја.

Неће Бокељи то дати, јер нису они издржали 600 година под свима и остали своји и поносни.

У то се надам.

У доброг Стевана Катића се надам, јер он зна да види и разуме, на крају је наш најдаровитији градоначелник.

Ево сад тренутка да се та жабокречина склони и да се ради.

А не да аматери прчкају по Новом тих пар недеља, узму дневнице и контакте и оду у Сарајево на фестивал, пљујући онај свој који је старији и важнији на мапи Европе и бивше Југославије.

Толико од мене, а могао бих цео дан да објашњавам како систематски и намерно Министарство културе, Филмски центар ЦГ и те незналице, савесно и са намером, ломе и последње огледало Црне Горе и Боке — Херцегновски фестивал.

ИН4С